Vladin blog
Kao što znate, krajem avgusta 2006.godine odlazim u zasluženu mirovinu / penziju. Obzirom da ću imati puno više slobodnog vremena, odlučio sam da ustanovim ovaj blog na kojem ćemo svi moći da pišemo zajedničke poruke koje će moći pročitati svako ko otvori ovu stranicu: http://dovla.net
Dakle, otvorite ovu stranicu i stavite je u vaše “Favorites”, moći ćete pročitati sve što je napisano – moje poruke ili članke i naše/vaše komentare. Ovdje je i moj album sa slikama koji ćete moći otvarati i gledati, a ja ću se potruditi da ga osvježavam novim, aktuelnim slikama.
Malo se potrudite da prokužite kako radi ovaj “sajt” i uključite se.
Puno pozdrava svima koji navrate na ovu stranicu.
Vlado Kaluža
utorak, 22. avgust 2006 u 00:44
mislim da je ok, steta da ja u Sarajevu nemam toliko veremena kao u Oberndorfu, i ja bih uradio sto9 i ti, stavio sve slike na blog, pa nek ide.Vidjecu kako ce biti u duge zimske dane.Pozdrav caki.
utorak, 22. avgust 2006 u 06:47
Eto nove znimacije za penzionera.Radujem se da si tako dobro savladao sve carolije ove sejtan kutije.Nadam se da Ti nekada malo pomogne i zet Bojan,ali kako brzo napredujes vjerujem da ces Ti njemu uskoro da rijesavas mnoge probleme.
Cestitam Jovisa
četvrtak, 31. avgust 2006 u 11:25
Dragi Vlado,
Prelistavajuci tvoj album vidim da bi i tebi dobro dosao jedan kurs kod naseg prof. Noke.
Nikad nemoj slikati kad u kadru imas dvije svjetlosti. Aparat odabere pozadinu za referentnu velicinu i tada ljudi koji su u kadru ispadnu tamni.
U takvim prilikama moras obavezno upotrebiti blic!
Jedna lekcija iz fotografske skole. Ovo sigurno ni Bojan nije znao pa te nije upozorio?
Pitaj Bojana kako se otvaraju one slike sto si nam poslao s meksicke rivijere?
Pozdrav Ralla (zavrsen I kurs fotografije)
utorak, 5. septembar 2006 u 23:07
Odlicno si sve to sistematizovao, pa iako sam vidio vecinu ovih fotosa, sad sam bogatiji jer je bilo nekih likova koje znam, ali ih nisam prepoznao, a i ne bih bez tvojih objasnjenja. Posebno ti hvala na Vilsonovom…Pozdrav od nas iz Norveske.
Zeljko Martincevic
četvrtak, 21. septembar 2006 u 15:59
Pozdrav Vlado ..
Trenutno se nalazim u Pljevljima ..mora se pobrinuti za straog (ostao je sam ,majka mi je umrla prije 4 mjeseca)i organizovati mu prezimljavanje u ovoj vukojebini.On naravno nigdje nece..posebno ne u London (gdje trenutno zivi ono sto je ostalo od familije Jelovac).Dakle ovo je samo kratko javljanje ,da ti dam do znanja da sam zahvaljujuci Goranu vidio blog ..Moram ti reci da sam se i uplasio(fotki)i obradovao(za neke nisma zano da li su jos zivi)
Cim se vratim u London a to ce biti za desetak dana javim se opsirnije ..a i ja imam nekih slicica pa cu poslati..ja do penzije imam jos da kopam poprilicno ali cu imati vremena da uskocim u pricu …pozdrav svima Momo Jelovac
četvrtak, 21. septembar 2006 u 16:01
Super ideja. Pored toga sto saznamo gdje je ko imamo priliku i vidjeti koliko se ko promijenio i “proljepsao”. U svakom slucaju trebas nastaviti zapoceti posao na radost svih nas koji otvaramo tvoj blog. Pozdrav sa sjevera ( Svedska).
Anto Dogic
četvrtak, 21. septembar 2006 u 20:53
Vozdra Dovla,
Prije svega drago mi je da te mogu pozdraviti barem ovim putem posto smo se tokom posjeta Sarajevu ocito mimoilazili.Nadam se da si i ti i tova obitelj u punoj formi.
Blog?Pa ideja je prava,naravno.Nema nikakve dileme da li ga treba odrzavati ili ne.Ciao!
Milan Broceta (Antwerpen)
petak, 22. septembar 2006 u 08:01
Uvijek je lijepo pronaci bar poneko ime koje su moji roditelji znali ili spominjali.Nadala sam se da cu medju svima naci i mog dragog tatu ili mamu (Izo i Pasa Filipovic),ali nisam ih vidjela…Mozda u buducnosti!
Pozdrav cijeloj porodici Kaluza!
Selma
srijeda, 30. maj 2007 u 14:22
Sasvim slučajno sam pronašao ovaj sajt. I samo da prokomentarišem prezimenjakov izjavu da ima još Jelovaca!
nedelja, 10. februar 2008 u 00:26
moze li mi netko potvrditi da li Momir Jelovac radi za sportklub hrvatska upravo gledam argentinsku nogometnu ligu i dao bih ruku u vatru da je on a kako nema potpisa tko komentira nisam siguran.pozdrav svim bivsim djelatnicima tv SARAJEVO i interesira me sto je sa duskom skoricem i Muhamedom Maslesom. srdacan pozdrav mirko punisic moj e-mail mirko. punisic@gmail.com
javite se
nedelja, 10. februar 2008 u 14:48
Maslesa je u Los Angelosu.
Za Momira ne znam.
Sportski dopisnik pod imenom Dusko Skoric se pojavljuje u reviji Virtuelni grad koja izlazi u Novom Sadu, no ne znam da li se radi o sarajevskom Skoricu.
Z
nedelja, 10. februar 2008 u 16:58
Momo Jelovac zivi u Engleskoj a prati kao novinar takmicenja Svijetskog Kupa u Alpskom skijanju za neku novinsku agenciju (prema njegovom kazivanju).Pokusat cu da mu skrenem paznju na Vasa nastojanja da uspostavite kontakt.
Za Duska Stajica mozete saznati takodjer preko Mome jer nekada rade zajedno.
Srdacan pozdrav ,Vlatko Slokar
utorak, 12. februar 2008 u 03:15
hvala vam na informacijama i ako moze momir jelovac da mi se javi na mirko.punisic@gmail.com
pozdrav mirko
nedelja, 3. april 2011 u 01:02
Nije Vlado u augustu 2006. otišao u penziju nego je sa svojim dobrim jaranom otišao u Holivud o čemu postoji ekskluzivan snimak pod nazivom “2 jarana”
http://vimeo.com/21856796
ponedeljak, 4. april 2011 u 00:27
Zlaja, nisam se odavno ovako dobro nasmijala. Šta li kažu akteri? Svaka čast!!
Pozdrav tebi i jaranima, Jasna
ponedeljak, 4. april 2011 u 10:31
Draga Jasna, a šta da kažu? Izgleda da su obadvojica “izgubili tekst” kad su vidjeli da se od Zlaje ništa sakriti ne može!
utorak, 16. avgust 2011 u 14:47
Nisam sarajlija ali već 10 tak godina radim i živim u Sarajevu.Gledao sam Sarajevsko jutro u ponedeljak i mogu Vam reći da sam taj dan otišao sretan i razdragan na posao , vidjevši kako volite ovaj grad i kako ga ni u kom slučaju niste a i nećete zaboraviti.Kako zaboraviti svoj grad.Poznati oraški glumac Ivo Gregurević reče “Tko zaboravi svoj zavičaj nije se ni trebao roditi”.
Tačno je da grad čine ljudi koji su tu rođeni i nažalost je sve ovo što se desilo i što u većini gradova i sela ne žive ljudi koju tu prirodno pripadaju.Zato ne poželimo nikom i nikada da promjeni sredinu iz koje potiče na način i pod okolnostima koje su raselile naše građane lijepe nam i jedine Bosne i Hercegovine.Ma šda god tko mislo to je naša zemlja u kojoj smo se rađali, u kojoj ćemo umrijeti, ma gdje bili.
Blog Vam je za svaku pohvalu i smo tako nastavite.
Zenit Kelić, stanovnik Sarajeva