Romanticno sjecanje Mady Gal iz Francuske

Stiglo je jedno romanticno pismo iz Francuske upuceno jednom od jahorinskih zavodnika iz ranih sezdesetih. Ni u snu nisam sanjao da bi se mogla javiti zanosna Mady Bel koju je Pego spomenuo u jednom komentaru uz clanak “Jahorina moje ljubavi” od 8.februara. Taj clanak je otvoren 230 puta i mnogi citaoci ce se sjetiti Peginih reminiscencija na ovu lijepu Francuskinju koja je godinama posjecivala Jahorinu.Iako sam razumio sadrzaj pisma, ne usudjujem se da ga detaljno prevedem, pa se nadam da ce neko od citalaca sa dobrim znanjem francuskog poslati tacan prevod putem “komentara” na ovaj clanak. Hvala unaprijed.

Dvoumio sam se da li da pustim ovo pismo u blog, da se ne zamjerim Miri, ali obzirom da Mira cita sve Pegine poruke, kao i da su se sve romanticne avanture desavale prije nego sto je Mira “usla u Pegin zivot”. Uostalom, Mady sada mora imati vec preko 75 godina, dakle Mady je bakica, mozda dobro drzeca, ali ipak – bakica. Prenosim poruku i prilozenu sliku:

Mon chéri Pego,

En correspondance avec ma bonne amie Tanja Ž, j’ai reçu ton article dans le blog de monsieur Dovla au sujet de Jahorina qui s’était passe 30 ans avant ! Ca me touchée profondément, et je me suis souvenue de très joli temps qu’on a passe ensemble. Je me souviens de nos nuits blanches pleines de folie, de la mélodie à la place E 8 : « la pluie dans mon cour, des que nous nous sommes sépare.. » (kisa u mon srcu, otkako smo se rastali.) !!! Et, tu sais, c’est vraiment dommage que tu n’avez pas ton carte d’identité avec toi, cet soirée, n’est ce pas ?

A la fin, je suis un peu triste, parce que tu m’as pris pour quelqu’un autre ! Je ne suis pas Mady Bel, comme tu dis, mais Mady Gal, tu te souviens ? De toute façon, merci pour la comparaison avec Demy Moor ! (Est ce que je le mérite vraiment ?)

Mady Gal,
Rue D’ Vougierard !7, Cogolen, Cote D’azur. France

PS. Pour toi et pour tous les autres adorateurs, je vous envois une photo de ce temps !”

Komentari (15)

1
Josip Kabiljo-Cico, Montréal
Monday, 19. February 2007 u 03:50

Cijenjeni Vlado, mozda sam zakasnio sa prevodom, ali ipak vrijedilo je procitati i uzivati u tako lijepom pismu. Pa ipak evo prevoda:

“Dragi moj Pego,
u dopisivanju sa mojom prijateljicom Tanjom Z. primila sam tvoj clanak iz bloga gospodinia Dovla, a u vezi Jahorine od koje je proslo 30 godina. To me veoma duboko dotaklo i ja se sjecam vrlo lijepog vremena koje smo proveli skupa. Sjecam se nasih bjelih noci punih ludosti, melodije na E-8: “Kisa je u mom srcu otkako smo se rastali”.
I ti znas da je velika steta da nisi imao svoju indentifikacijsku kartu sa sobom, zar ne.
Na kraju malo sam tuzna sto si me kao drugu prihvatio.Ja nisam Mady Bel, kao sto kazes, nego Mady Gal, sjecas se. U svakom slucaju hvala za usporedbu sa Danny Moor (da li je to istinski zasluzujem)
Mady Gal (slijedi adresa)
Ps. za tebe i sve ostale obozavaoce slika iz tog vremena.”

2
Pego
Monday, 19. February 2007 u 17:51

Dragi moji
Dok klecim na kukuruzu i ispastam svoje grijehove,stizu mi poruke sto Skypom,sto mejlom, gdje me znani i neznani prijatelji ,kao sto su Neno Ivanisevic ,i evo u donjem tekstu Ico Rudic,kao i mnogi drugi tjese i daju mi podrsku,da u interesu lijepe price i dalje pisem i izmisljam romanticne tekstove, jer bez maste nema zivota.Pozdrav Peck.
“Halo Peck, sto se ne javis da ti cestitam. Uau, kakav komad,svaka cast, svaka cast. Ko bi reko da je macak jos zagrijan, ali sto reko Vlado ona je sad mozda i Bakica. Svejedno nek se vidi nek se zna, ko se kome dopada. Ili nek se j… tuzlaci mi smo prvaci.Javi se daj malo vise detalja, nek crknu frajri i streberi.”
Hvala ti moj Ico bas si pravi jaran.

3
Azra K. Houston
Wednesday, 21. February 2007 u 14:39

Ovo je, definitivno, najveci hit Bloga do sada!!!!!Pego, zao mi je sto izdrzavas kaznu na kukuruzu, ali vrijedilo je!!!Prava, pravcata, poslastica!!!Sigurna sam da ce Mira ovo izdrzati, na kraju, krajeva pa ona je bez konkurencije velika pobjednica!!!!
Da iskoristim priliku da se zahvalim na lijepim rijecima koje si i meni uputio. I moj je dan postao ljepsi kad sam ih procitala…

Podmladak vam je presladak, prave bombone, cestitam.

Srdacno Azra K.

4
Pego
Thursday, 22. February 2007 u 10:15

Ponovo kisa u mom srcu
Dan je lijep jer svako budjenje je lijepo,da li je iz narkoze poslije uspijesne operacije,iz ruznog sna,ili pak iz dosadne svakodnevnice… uvijek donese nesto lijepo..kao sto je ovo tvoje pismo i zato “za svaku tvoju lijepu rijec”,draga moja Azra,”od sveg ti srca hvala”
“Kisa u mom srcu” ,jer se otapaju sante leda sto vrijeme nanosi i zaklanja,nevine jahorinske snijegove,..bas kao da je proljtna bujica puna zivotne radosti.
Mnogo pozdrava Pego

5
Pego
Thursday, 22. February 2007 u 14:09

Draga Mady
Kako da ne odgovorim na ovo prekrasno pismo, koje kao zaboravljena flasa iz proslosti luta morima, kojima plivaju neduzni brodolomnici, nezaboravnih ljubavi.
Vijecni duhovi Jahorine su iznenadjeno zastali u svom plesu i znatizeljno, osluskujuci napeto, ocekuju odgovor, moj,a i odgovor svih onih ,koji se po Safinim rijecima, kao po strmom stepenistu polako spustaju u Had.
Mady Bel je ime ,koje je trebalo da zamagli identitet prave osobe i sakrije Tvoju privatnost. Ali juzni vjetrovi sto donose jahorinske snijegove , koji sapucu neprolazne legende, dobro znaju o kome
je rijec.
Ah taj zivot!…Nekad si princ a nekad prosjak!..ponekad Sirano de Berzerak, i stojis u sijenci svih onih koji, u svoje ime izgovaraju tvoje ljubavne rijeci,..a ponekad i Don Kihot pa se boris i tamo gdje vjetra uopste i nema.Ali sta ce ljudima oci i usi ako imaju barbarske duse.
Ali vratimo se ovdje, gdje jesmo.Ja sam zaista impresioniran, da je Tvoje pismo, u roku od par dana, otvorilo preko sestotina ljudi ,koji su Te voljeli, ili koji su, bar imali neku svoju carobnu Mady, koja je za njih plesala samo jedan zivot,i to jedan jedini, za koji je vrijedilo zivjeti.Oni sada svi stoje na nogama i kao u poslednjoj sceni iz “Titanika”I aplaudiraju Tebi i Tvojoj neprolaznoj ljepoti,koja ponovo lagano ulazi i dotice njihove zivote…
“Ne usudjujem se da ovo pismo prevedem, ali molim da neko od citalaca to ucini”…i da ga prevede na Francuski,a i na sve jezike ovoga svijeta,da bi ga Ti, a i sve ostale carobne Mady ovoga svijeta, mogle da razumijete ,jer kao sto moji dragi prijatelji, kojih vise nema medju nama, Mirza i Dusko,knjizevnici i sineasti, a sada vjerovatno i jahorinski duhovi,nekad rekose:”Ljubav je masovna pojava,u ramu za sliku moje Mady”
Tebe i sve ostale Mady i njihove obozavaoce pozdravlja Pego

6
neno b.
Friday, 23. February 2007 u 23:00

Dragi Vlado, dragi Peck

Posto sam odskora fan ovog divnog Bloga gdje se susrecu mnogi poznati i za mene, nepoznati likovi iz zajednickog nam Sarajeva, to dozvolit ce te, za mene predstavlja dozivljaj pracenje dnevne prepiske o Sarajevu, gradu nase mladosti. Za nas rasutim sirom planete, preostao je izgleda ljepsi dio zivota podsjecanje na nezaboravnu mladost i nase stare prijatelje. Predivno je zaklopiti oci i uz neke od Vasih nadahnutih komentara i fotosa zamisliti prepunu salu Skenderije i Kindzeeta kako zabija sedmu tricu u jednoj od Bosninih uobicajenih pobjeda, mladice sa tarcinskog Old Traforda ili komrentare i slike poznatih nam prijatelja sa Vase Miskina, koje nam obilato servira Caki. Tu su naravno i romanticne prepiske nenadmasnog sarmera Pecka i zavodne Mady koje nas vracaju u snjeznu Jahorinu sedamdesetih. Koliko se samo zavodnickih pogleda, naslucenih obecanja i neostvarenih zelja desavalo u Hotel Jahorini, Mladosti ili Satoru to znaju samo rijetki sretnici vladari situacije poput Pecka. Zavidili su mu alii divili mu se. Kako bas on, zasto bas on? A on poput pauna u punom svom sarmu skida jednu za drugom zvijezdu sa neba i poklanja ih kao svoje. Ostali uz sank , nazdravljamo jednu za drugom Cigiju i prave se kao da ih to ne interesuje,a mi mala raja divimo se i jednim i drugim. Eh Peck, Peck, those were the days we thought would never ever end.

Pozdrav Neno B.

PS. Dragi Pego, nemoj sada da reteriras sa replikama o izmisljenim pricama, budi musko do kraja sad kada si nam svima dao krila. Zao mi je za ispastanje na kukuruzima, ali sreca je da su poljski sitni, no zamisli da zivis u Kaliforniji gdje su ko orasi.

7
Pego
Saturday, 24. February 2007 u 14:22

PEGINE PRICE
Ovo je draft svega sto se skupi u toku noci i izlije u jutarnjim satima,kao danas ,kada je nebo celicno sivo i kada po njemu prelecu crne ptice, lijeno masuci krilima.Moze to da bude i bjestavo jutro, puno sunca i vedrine,ali malo sta utice na ono pravo raspolozenje, koje me privodi pisanju.Tada mi i nije vazno da li cu straciti Bogom dat lijepi dan, pisuci ili uzivajuci blagodeti zivota,jer se to sada i u ovim godinama, ipak svodi na isto.Vazno je kako ko osjeca ono sto mu struji u zilama ,a kako to nastaje i nije tako vazno.
Varsava 24.02 07
Poruke samom sebi
Pitanje glasi:O cemu treba pisati?,i kako treba pisati.?Pisati treba bez opterecenja zanimlivo i samom sebi, bas kao i sto je ova poruka u naslovu, jer samo tako mo?e da nastane nesto dobro.Sve ostalo bi bilo mucno i afektacija, jer bi se odnosilo na nekog, kome treba podicici i pokazati znanje i? mnogih oblasiti.Vrline su najmanje cijenjene u zivotu a i u literaturi jer ih svako mo?e izmisliti i prisvojiti.To bi onda bilo kao prekucavati tudji tekst, zato neka pisanje bude i slabije i manje umno, ali neka se uhvati trenutak, jer je to ustvari jedini razlog zasto sam se u to upustio.
Za sada cu pokusati da ostatke noci i jutarnjeg budjenja prenesem na papir i od toga umjesim ako ne pitu, onda jednu manju picu/kako samo jedno slovo mijenja znacenje i obim citave stvari/Zato treba o tome narocito voditi racuna.
Blog, koji sam otvorio je dobar potstrek za pocetak .Javio se Neno B.sa Floride,i dao svoj opsti komentar o blogu, isticuci moju zaslugu i pitajuci se ,zasto sam bas ja taj sretnik da „poklanjam zvijezde” i izrazio divljenje i sumnje da li cu nastaviti obzirom da sam zbog Mady na kukuruzu, ali da je ipak lakse biti na manjem nego na velikom Americkom.k../misli na kukuruz/.
I tako sam poceo razmisljti sta dalje?To sam cinio i za doruckom dok sam kao znak pomirenja poljubio Miru u uho i rekao joj ‘”Kako divan je tvoj miris,i pomjesan sa paprikamo koje se upravo peku”,jer veceras je opet zurka,i dolaze zanimljivi Anglo- Poljaci.
Treba li ljudima dati mogucnost da me gledaju kao gladijatora u areni svojih uspomena, a da oni i Mira, odlucuju kasnije o mojoj sudbini i da me polozajem palca nagradjuju ili salju ponovo na kukuruz.Treba li ih navuci na” Rebeku,moje mladosti”, kao na novu ljubavnu pricu koja to ustvari i nije,uvlaceci ih u nepoznato da bi ih na kraju suocili sa cinjenicom o njihovom krhkom znanju i? istorije knjizevnosti? Ne ,naravno, ne, citaoce ne smijemo nikad varati i grubo ponizavati jer citaoci kao sto vec gore spomeneh su samo ja i to multipliciran u stotine i hiljade puta.I znam kako bi mi ustvari bilo i kako bi mi ustvari oni sa podozrenjem i sumnjom gledali na daljne moje stvarne ljubavne price.Zato ne i ne.!!!Treba ih njezno i zanosno uvesti i provesti kroz pricu pa neka sami na kraju shvate o kome se to zapravo radi i dati im sve podatke da sami sve provere na internetu.Bas me zanima sta ce tada reci kada procitaju novu „Jahorinsku pricu”Rebeka…koju evo ovde najavih..
Jahorinske price, kad se i ne bi odnosile samo na zenski svijet, ne bi mogle da zaobidju mnoge poznate osobe i? sarajevskog kruga ,pa cak i kad bi se pisalo uopsteno i bezimeno, mnogi bi se prepoznali i nastala bi opsta pometnja na berzi obuce.Pisati samo o lijepim strankinjama bi izgledalo kao prenemaganje i bojim se da bi to mnogi osudili.Mnoge kao Mady koja istini za volju sada, ipak nema vise od pet,sest, decenija,/ jer si ti Vlado u interesu medjuljudskie koegzistencije mudro, za svaki slucaj, pretjerao/ ne bi imale nista protiv.Tu su i Morag Mac Kinlly, miss Konventrija ,Marrie Vogel i? americkog filma” Ratnici”, koji se tada u nas snimao,Helga Fischer sarmantna austrijanka cije sam prve metalik”Fischer” skije promovisao i ciju je ruku u crnoj elegantnoj rukavici, sve do lakta i obnazenog ramena , drzao pijesnik Hamza Humo jedne novovogodisnje noci ,dok joj je recitovao Geteove stihove na izvornom Njemackom jeziku ,definitivno demantujuci da smo divljaci sa Balkana ,Juliana Tommei talijanska dvojnica poznate glumice Rozane Podeste ,koja me umalo nije pregazila svojim „Porcsheom”, kad smo se i upoznali, dok sam hodao u uniformi u malom slovenackom mijestu gdje sam sluzio vojsku,kao i mnoge druge, sve su one zanimlive licnosti, ali ipak daleko od toga da se pobune,zato sto se spominju u nekom blogu, na nekom balkanskom jeziku, koji do sada ima samo jednog nobelovca..A pitanje je da li bi im uopste smetale te price, koje sada velicaju nihovu prolazno- neprolaznu ljepotu.
Medjutim ovde je rijec i o poznatim domacim ljepoticama, koje su bile i? svijeta estrade, nauke,knjizevnice i pijesnikinje,sa filma,/Bambi Nikolic jedna od nasih prvih glumica tog vremena,!!/TV i radio spikerice,j kao i ostale jednostavne ali zanimlive osobe, koje nebi trbalo smetati dok sada peru veliki ves , spremaju nedeljni rucak.,ili uzivaju na pijescanim plazama Vajkikija.Sa druge strane kako uopste ostvariti i opisati onu bozanstvenu atmosferu Jahorine,bilo da je to rano jutro kada se sve budi i kada se svi saplicu poslije munjevitog dorucka ,da se sto prije domognu „Gole”suncane jos pomalo zaledjene Jahorine,lupkajuci po skijama u redu pred Cvijanovom zicomm, ili kada kao pingvini leze na snijeznoj bonaci ispod plavog neba na bjestavom,popodnevnom toplom suncu u Rajskoj dolini, ili kad se penju poslednom zicom na Pogledine , ispod kojih puca panorama plavih planina i?a kojih se naslucuje more, a ljubicasta noc nad zelenom sumom gasi bljestavi dan.
Kako o svemu tome pisati bez prisustava najvaznijih cinioca te atmosfere: djevojaka i zena koje su u svakom kadru prisutne, pogotovao kasnije kad noc pokrije vazduh a nebo kao indigo sa inkrustriranim zvijezdama kontrastira nestvarno bljestavom smrznutum snijegu, koga samo osvijetljva mjesec, dok se i? Satora spustamo prema „Kosuti”i dalje, uz skripu koraka i huk nocnog prostranstva misterioznog svemira???
Mozda je ipak bolje nista ne pisati..

8
Pego
Saturday, 24. February 2007 u 17:16

Rebeka moje mladosti
Zvuci kao naslov Divijarovog nezaboravnog filma, „Marijana moje mladosti”, koji me je sa sesnaest godina prikovao,za neudobna sijedista kina„ Partizan” i promijenio mi,..ili bolje receno, trasirao mi sve moje buduce, poglede na ljubav,jer sam do tada samo to naslucivao i nisam ni imao neka bitna iskustva ,pa i nije bilo mnogo toga da se mijenja.Mozda je moja baba Saveta, malo i pretjerala, kada me je pratila , spijunirala i gledala sa prozora nase porodicne ,preko stotinjak godina stare kuce od granita, dok sam ja u svojoj petnastoj godini, nocu uz plast, tek pokosenog sijena, asikovao sa poznatom plivacicom „Veleza „T.H jer je ona lijepa i pekrasno gradjena, privukla moju paznju ili sam pak ja njenu, dok smo svakodnevno po vise puta preplivavali Jablanicko jezero,jos uvijek ne poznavajuci se medjusobno.Ona je to radila zbog priprema njenog tima, a ja sam se plivajuci, priblizavao liku Wilijam Holdena , cekajuci da i ja zaplesem sa nekom Meg, u nekom drugom, zamisljenom filmu „Piknik’,uz melodiju, koju je predvodio trombon, urezujuci svaki ton i svaki pokret u moju potsvijest,… dok se Bil priblizavao Meg… i pocinjao nezaboravni ples na splavu pokraj zelene rijeke.
Buduci da je Tima/eto djelmicno joj otkrih identitet/bila mnogo starija od mene i imala vec skoro dvadeset tri,mojoj babi Saveti se valjda, to ucinilo malo neobicno, pa je sa prozora kao za sebe ,ali ipak malo preglasno komentarisala”Ugusices mi dijete”…a ja sam dobro znao da se ni ja,kao ni mis, ne mozemo ugusiti pod plastom sijena.ili pod bilo kojim drugim.teretom u slicnoj situaciji, ..eto toliko o mojim iskustvima o ljubavi do tog dana..
Ta Rebeka,o kojoj je ova kratka ali za nas vazna, prica, je iznenada usla u mój zivot i do danas ostavila duboke tragove.Znam da je jedan dio populacije posebno naculio usi,ali ovo ime pripada svima i nije samo jevrejsko.Nama je egzoticno jer nas potsjeca na „Ajvanho” sa Liz Tejlor ili Rebeku i? „Orkanskih visova”,dok je ser Lorens Olivije nosi na liticu, sa koje ce poslednji put vidjeti samo njihove Orkanske visove .Ova moja o kojoj je rijec, je bila mnogo ljepsa ,bar duhovno i mnogo pametnija od svih ostalih Rebeka, i tako je znala da, iako strankinja, Engleskinja u nasoj zemlji,da procijeni nase karaktere i da nas podigne do zvijezda zbog naseg sarma, talenta i duhovitosti ali i da nas sve razgoliti i
na vrijeme priveze na stub srama zbog naseg primitivizma,oholosti i sebicnosti, koja nas je do ovde dovela, a i razbacala po citavom svijetu.
Da vam ne bih mnogo pricao o mojoj dragoj…, kao sto rece Pjer Krizanic,kad je otvarao izlozbu slikara Voje Dimitrijevica,… „evo nek vam pricaju same slike,”..tako..nek vam isprica sama Rebeka, zato je potrazite na internetu .Njeno ime je Rebecca West i sve je to lijepo napisala o nama u „Black lamb and grey falkon”…samo joj nemojte reci da sam se u medjuvremenu ozenio jer ona to jos uvijek ne zna.

9
Ico Rudic
Sunday, 25. February 2007 u 15:30

Slusaj Peck, ako ovako nastavis moraces potraziti u podrumu u Radicevoj one gojzderice iz sedamdesetih, a koliko se ja sjecam u njima je bilo i onih drveni cavlica, pa bujrum.

10
Ico Rudic
Sunday, 25. February 2007 u 15:32

Pozdrav Tvoj jaran Ico

11
Ladislav Kaluža
Monday, 26. February 2007 u 02:20

Cico Kabiljo, prevodilac pisma Mady Gal poslao je dopunu svog prevoda uradjenu od strane profesionalnog prevodioca francuskog jezika:

Cijenjeni citaoci bloga, s malim zakasnjenjem javila mi se prof. Galja Gaon – Beljak, sluzbeni prevodilac francuskog jezika, nekada prevodilac u “Feroelektro” Sarajevo, a sada nastanjena u Nataniji, Israel. Ocjenila je da je prevod pisma madam Mady Gal veoma korektno uradjen, s tim da bi na dva mjesta trebalo uciniti ispravku u duhu naseg i francuskog jezika. Prvo, kod pojma “carte d’identitée” stavio sam “identifikacijska karta” (uobicajno na ovim prostorima: vozacka dozvola, zdravstvena karta, pasos ili svaki drugi dokument sa slikom), dok je kod nas u to vrijeme, a i u vecini zemalja Evrope to bila licna karta. Stoga tacan prevod te recenice bi bio: ” I ti znas da je steta sto nisi imao sa sobom licnu kartu to vece, zar ne”. (vjerovatno se isprijecio kakav revnosni portir na recepciji). Druga netacnost je u prevodu “nuits blanches”, sto u bukvalnom prevodu znaci “bjele noci” kako sam naveo. Medjutim u duhu francuskog jezika to znaci: “neprospavane noci” i stoga tako treba prihvatiti taj izraz.
Nadam se da ce citaoci prihvatiti ovo objasnjenje zahvaljujuci profesionalnom prevodicu, a da mene nece snaci kazna klecanja na kukuruzu zbog priznatog grijeha (samo da znate kako je velik ovaj kanadski, nazalost genetski modifikovan).

Josip Kabiljo Cico, Montreal, Quebec

12
Pego
Monday, 26. February 2007 u 14:07

Svima vama, koji se interesujete,citate i pridajete vaznost ovoj i slicnim mojim pricama, ..prevodite pisma ili dajete vase zanimlive i nadahnute komentare,dugujem zivot i trajnost ove price, jer bi se sve odmah srusilo i nestalo u nepovratnom, zasluzenom, zaboravu da nije vas i svega toga sto cinite posle.Nestalo bi sve u pepelu, bas kao i kocije ,konji i raskosan dekor ,koji se gubi odmah nakon ponoci kad Pepeljuga pobjegne iz dvorca i izgubi se u svojoj anonimnosti. Dusa price ste vi koji je citate, oblikujete i svojim komentarima osvijezavate , jer je ona i nastala kao refleksija vasih stvarnih zivota. Bez vas ona bi bila samo izgubljni eho u pustoj planini ili zar, koji niko ne bi ni raspalio niti pretvorio u vatru.
Zato,hvala vam.. “gdje culi il’ ne culi”… kako je nekad znala da kaze moja majka Darinka.

13
Ico Rudic
Sunday, 4. March 2007 u 23:05

Dragi moj Peck,

kako vidim, iz statistike o ovoj stranici, muski dio Blogovaca se vise ne javlja sa komentarima, vec samo otvaraju fotos sa Mady i pare oci. Kako je posao dobro krenuo na pocetku ( preko 1300 otvaranja ove stranice!) trbao bi urgirati kod Macka da posalje jos koju pikantu slicicu ne bi li nam pomogla pred spavanje umjesto viagre.

Unaprijed zahvalan tvoj jaro Ico

14
Ladislav Kaluža
Monday, 5. March 2007 u 02:32

Mufa se konacno javio nakon sto smo konstatovali da nam nedostaje. Evo njegovog komentara:

Dragi Vlado,
bilo mi je drago procitati da ti nedostaje moje javljanje. Odlucio sam da se poslije poslednjeg malo povucem. Tvoj blog se polako pretvara u “One Man Show” u kojemu su sva ostala javljanja manje vise replike na digitalni med i mlijeko koji vec sedmicama teku ovim ovim blogom. Ja sam pokusao da malom dozom testosterona unesem malo promjene, poslije cega sam od “velikog” prijatelja postao “rezervni”. Prije nego moja devalvacija dozivi totalni pad i postanem “bivsi” mala pauza. Neki od nas su ocigledno prestali da se smiju istim stvarima.Krivac je mozda “sedma decenija” zivot u novim sredinama, uobrazene titule, pozicije ili sta ja znam, sta sve. Sa zadovoljstvom cu se javiti, kad za to budem imao neki lijepi i zanimljiv razlog za sve nas. Do tada lijep pozdrav tebi,Suadi i svim DOVLADELATNICIMA
Mufa

15
Andjelka Milanovic
Monday, 5. March 2007 u 14:10

Bravo Mufa!Iako je glavni urednik odgovoran za odabir tekstova/uredjivacku politiku – pitanje mjere i dobrog ukusa, kao i okolnosti, i licne hrabrosti, je uvijek prisutno?!Zafrkancija u odredjenim dozama je simpaticna i ugodna, kao i lijepa sjecanja, ali – mozda bi se mogle nekada naceti i korisnije/ozbiljnije teme?..Iako,(s pravom) pohvaljena dragocjenost uspostavljanja pokidanih veza je neosporna..
Drugo, ne znam koliko je na mjestu/uputno objavljivati mailove upucene nekom privatno, dakle – ne za druge oci, bez saglasnosti posiljaoca?..
Ipak, valjda su najvaznije dobre namjere, a svi previdi i greske se mogu ispravljati..?
Mufi i svima srdacni pozdravi, Amndjelka.

Upišite komentar

Vaš komentar