Apel saradnicima

Aktivnost bloga odavno je prevazišla sva moja očekivanja i predviđanja. Do danas je blog posjetilo 18.080 posjetilaca iz 88 raznih država, a blog je otvoren 492.860 puta! Trenutno, blog sadrži 533 različita priloga (članka, priče), 1.366 komentara i album sa preko 2.000 slika. Sve, baš sve je prošlo kroz moje ruke, ponešto čak i više puta. Pored kontrole suštine teksta, pokušavam da ispravim i sve gramatičke i stilske greške,  u posljednje vrijeme  sve prebacujem na naš alfabet, dakle dodajem kvačice na č, ć, ž, š, ispravljam đ…da ne dužim, prihvatio sam se ogromnog posla. Posebno naglašavam da sve radim sam, bez ičije pomoći. Zašto ovo pišem?

Većina saradnika je veoma pismena i moj posao je olakšan, ali ima saradnika koji ne obraćaju pažnju na te “sitnice”, pa i ne kontrolišu svoje tekstove (i ja sam jedan od tih), primoran sam da gubim mnogo vremena na bespotrebne ispravke koje se mogu lako izbjeći. Nekima sam pisao i skretao pažnju, nije mnogo pomoglo. Ja mogu da pustim i nelektorisane tekstove, ponekad na “bruku” autora, ali to nije najbolje rješenje. Zato apelujem na sve one koji se javljaju da obrate pažnju na gramatičke i ostale pravopisne greške i time mi olakšaju posao, ionako obiman i zahtjevan.

Diskutujući o ovom problemu sa meritornom osobom, iskusnim profesorom Batom Jeftićem, dobio sam zanimljivo mišljenje kojim želim da potkrijepim moj apel:

“Dragi Vlado, staro antičko retoričko pravilo tražilo je od pisca da mu rukopis odleži sedam godina pa da ga tek onda objavi. Šta će Tebi moje mišljenje kad je Dr Suada dala izvanrednu muzičko - pjesničku -medicinsku dijagnozu: “Nije mi lako, stari se polako”. Mi smo Ti brate stariji ljudi, osim ostalih popratnih nevolja, skloni i logoreji (neobuzdanoj brbljivosti) i skribomaniji koju je književnik Janko Jurković lijepo nazvao “svrab nekoga za pisanjem”. Dr Suada će Ti o skribomaniji i logoreji meritornije od mene govoriti -pa spasavaj se ko može.

Sada bih se vratio početku. Sedam godina je pretjerano, ali u našim blogovskim situacijama, neizbježno je da neki rukopisi napisani  neposredno poslije dobre meze i popratne ljudske i jaranske potrebe da se prodiskutuje sa drugima (ili sam sa sobom porazgovara, u oba slučaja u znaku parole “in vino veritas”) - moraju pričekati bar sedam sati, pa da autori svoj tekst dva puta trezveno iščitaju, vrate mu pogubljena slova, umiju ga hladnom vodom, počešljaju i uljude.

Očigledno je da postoji jedna ružna diskrepancija (neskladnost, protuslovlje) izmedju: vrlo zanimljivih tema, nesumnjive darovitosti da se ispriča, zadrži pažnja čitalaca, duhovitosti, šarma, obrazovanosti i opšte kulture pisaca, sa jedne strane, i grešaka poput: biJO, nadvIJO (niži razredi osnovne) i sl. to jeste.tehničke strane rukopisa, ortografije, manjka slova pa čak i slogova - sa druge strane.

I ko mora da “vuče galiju po suhu” i kultiviše rukopise, uredjuje, rediguje, lektoriše, recenzira - samo jedan čovjek umjesto bar trojice profesionalaca - Vlado Kaluža.

Zaista bi, pored ovolikog broja čitalaca “melem bloga”, bilo tragično da se za Blog premore i zanemoćaju Vlado Kaluža i nekoliko autora eruptivne stvaralačke snage i neiscrpne energije, čija se radioaktivnost treba da tehnički bolje i efektnije kanališe.

Dragi Vlado, nema redakcije koja ne radi sa devizom “rukopisi se štampaju ili bacaju”. Ti još energičnije zahtijevaj da se rukopis mora kultivisati do nivoa pravila elementarne pimenosti (završene osmogodišnje).

Naprimjer, Pegin rukopis ima oko 150 redova. U novinarstvu bi to bilo oko 5 kartica. To je trećina ili četvrtina lektorske norme, nakon redaktorskih intervencija,                                                    i propuštanja kroz uredničke ruke (prvo).

Medju nama rečeno, neki autori šuknu pokoje piće kada stvaraju za Blog. I Tebi je to jasno.

P.S. Narodna glasi: “Ko se ovcom učini, kurjaci ga pojedu”. Opet zagrmi. Daću Ti uvijek stručnu podršku. Ako je razmaženi poneki autor, nije Šekspir!