Sjećanje na ZOI 84
Poznati sarajevski novinar Slobodan Stajić napisao je prigodan članak uz 20-godišnjicu Zimskih Olimpijskih igara održanih 1984.godine u Sarajevu, pa prenosimo tekst objavljen u “Politici” februara 2004.godine. Svojim pisanjem, Slobodan je svom inače predivnom imenu, povratio stari sjaj, umrljan tokom posljednjeg rata:
“20. GODINA OD 14. ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA U SARAJEVU
Tekst Slobodana Stajića , dnevni list “Politika” 07.02.2004.
Pre 20. godina, 8. februara 1984, pogledi gotovo celog sveta bili su uprti ka bajkovitom svetilištu 14, zimskih olimpijskih igara.
Sa setom i uzdahom prisetiće se Sarajlije, a zasigurno i brojni poštovaoci nekadašnje Jugoslavije, onog prelepog osmofebruarskog dana od pre dve decenije, kada je Sarajevo bilo anđeoski grad, a Jugoslavija još arkadijevska zemlja.
U neponovljivom dekoru koševskog amfiteatra, nakon što je iz drevne Elade stigao olimpijski plam, da bi ga do najvišeg postolja donela Sanda Dubravčić, obasjano je svetilište 14. ZOI.
A nezaboravnoj svetkovini otvaranja, uz sportiste iz 49 zemalja, prisustvovali su i brojni svetski zvaničnici i gosti sa predsednikom Međunarodnog olimpijskog komiteta Huanom Antonijem Samaranom na čelu.
Podalje od te svečarske atmosfere, poput Kronovog brežuljka u Olimpiji, stajale su i dve planine-lepotice Jahorina i Bjelašnica i dva lepotana Igman i Trebević, zaokružujući sa sportskim hramovima Zetre i Skenderije bajkoviti prizor kakav se valjda viđa samo jednom.
Sve je tih snežnih dana, do 19. februara, kada se olimpijski plam ponovo otisnuo ka svom hiljadugodišnjem ishodištu i usnuloj Olimpijadi, bilo toliko ljupko i čarobno da je Sarajlijama, kao i njihovim gostima, izgledalo i kao da sanjaju.
Idealno izvajane staze, smerno uređena i druga sportska borilišta i Olimpijsko naselje u Mojmilu, kao i sarajevske ulice i restorani izgledali su tako lelujavo i doterano kao da ih je nadgledala i sama boginja lepote Afrodita. A neka “večna druženja i prijateljstva”, ustanovljena tada, preživeće i mnoge kasnije potope, dokazujući tako besmrtnost olimpijskog duha.
IGRE U BROJKAMA Organizacija 14. ZOI koštala je 142,6 miliona dolara, a polovina prihoda bila je ostvarena od prodaje prava na TV prenos. Ukupno je prodato 250.000 ulaznica, a samo u inostranstvu 200.000, dok su TV prenos sarajevske “bele olimpijade” pratile dve milijarde ljudi.
Učestvovalo je 1.450 sportista iz 49 zemalja, a sa Igara je izveštavalo više od 4.500 novinara.
Nakon 14.ZOI Sarajevu je, uz prelepe olimpijske objekte, ostalo 2.850 novoizgrađenih komfornih stanova, više lepih hotela i mnogo toga drugog, a bilo je otvoreno i 9.500 novih radnih mesta.
Izložba o olimpijskom Sarajevu obišla je 1.640 gradova bivše Jugoslaviije i 1.800 širom sveta.
Jer sudbina je, nažalost, htela da Sarajevo u svom kasnijem hodu kroz istoriju, slično kao i olimpijada u davnoj prošlosti, prođe i kroz pravi pakao. Kao što su podanici uništivosti hteli da za uvek pogase Olimpijine svetlosti i zatru trag divnog Hereona i Zevsovog hrama, Pelopsovog žrtvenika i Filipiona, tako je jedan prokleti rat zapretio i umiranjem Sarajevu.
Srećom, umesto umiranja, desilo se suprotno: i Olimpijada i Sarajevo preživeli su sve strahote. A kao što je slavni Francuz Pjer de Kuberten udahnuo novu dušu Olimpijadi, tako je i maslinova grančica doneta iz dejtonskog vrta preokrenula nabolje sudbinu Sarajeva.
Ovaj grad, istina, više nikada neće biti onako multietičan kao što je bio u svoje sretno doba, mada će i dalje ostati evropski Jerusalim. Kao što će trebati da prođe još mnogo decenija da dostigne bar približno onaj visoki novo evropske emancipacije koja je provejavala njegovim odajama pre dve decenije, tokom 14. ZOI.
Upravo o toj uzvišenosti Sarajlija napisano je tada i 25.000 inostranih storija, kao i sto hiljada u medijima sa prostora bivše Jugoslavije. A svoj nemerljivi doprinos sarajevskom uzletu do nezaborava dala je svakako i “Politika”.
Bila je možda i jedini svetski list, koji je onog nezaboravnog 18. maja 1978. godine - kada su pod atinskim nebom, na zasedanju MOK-a, Sarajevu poverene 14. ZOI - imao dvojicu specijalnih izveštača, Miroslava Radojčića i Pavla Lukača, sticajem okolnosti obojicu rođenih Sarajlija. Kao što je narednih šest godina objavila i na hiljade storija od kojih su neke preneli i drugi svetski mediji.
Svega toga prisetiće se verovatno mnogi čija sećanja sežu dve decenije unazad, jer je to bilo neponovljivo doba kada su pogledi cele naše planete smerali ka zemlji koje više nema, a centar sveta bilo je Sarajevo.
Slobodan Stajić (Novinar “Oslobođenja”, dugogodišnji saradnik Sportske rubrike Politike
Moje ime je Slobodan a dobio sam ga jer je mome ocu uvjek sloboda bila glavna stvar u zivotu.Umrljano neumrljano ali znaci nesto najvaznije sto covjek ima, cak vaznije od zdravlja sto rece moj stari sa kojim se slazem.J.. zdravlje ako nisi slobodan.
To su zaista bili zvjezdani trenuci Sarajeva!Ja sam, u smjeni sa kolegicom Lelom Mujagic, ucestvovala u stomatoloskom zbrinjavanju svih ucesnika, pratilaca i novinara, u okviru Zdravstvene sluzbe na raspolaganju ZOI `84.Savo Vlaski je bio nas neposredni predpostavljeni, ali internista…..dr…(?)je bio sef cijele sluzbe - smjestene na Mojmilu…Imali smo redovne pripreme, informacije, sastanke, sve je moralo i JESTE FUNKCIONISALO BESPREKRENO!K
..NESTO SE “ZEZNULO”, ALI EVO NASTAVKA..
…Kao neposredno zaposleni, imali smo neke bonuse: odjecu/uniforme, transport, neke honorare, pristup koncertima itd., ali - sve je to bilo sekundarno u odnosu na ogromni entuzijazam i zelju da sve bez greske, i vrlo galantno: sve zelje, cak spiskovi lijekova(za clanove porodica itd) ucesnika - trebalo je zadovoljiti!
Imam nekoliko upecatljivih uspomena na ta desavanja..
- Sjecam se kako su, po svakom vremenu, a gledali smo ih kroz prozore toplih ambulanti, ljudi iz sigurnosti uporno i neprekidno spartali oko SVIH PROSTORA, cesto se vracajuci modri i promrzli, ali bez ikakvih negativnih primjedbi.Sigurnost je, izmedju ostalog, kasnije bila naglaseno pohvaljena, nikakvih izgreda…
- Ja sam ocekivala da cu eventualno imati pacijente(sportiste) u savrsenoj psoho/fizicko/zdravstvenoj kondiciji.To, medjutim, uopste nije bio slucaj, svasta je dolazilo..Neki su nam(iz redova pratilaca), na pr bili veoma zahvalni sto su, besplatno, dobili zanjih tada jos nezamislive estetske plombe(bijele) na prdnjim zubima.
- Jedno vece, na odlasku kuci, zovnu me dr Ahmed Alagic:”Andjelka, hodi, evo Kirka Daglasa!”..
Kirk Daglas me iznenadio svojim malim rastom, za glavu nizi od mene, sa jos nizom, ali vrlo slatkom pratilicom, kao nekom figurinom..Rukovasmo se, dade nam autograme,jos ga imam, sav poigrava-kao u filmovima..Definitivno sam shvatila koliko - tehnika, ugao snimanja, kocopernost, fotogenicnost i jos sto-sta, znaci, a osjecala sam se i pomalo zbunjeno, kao Golijat…
Nisam imao priliku ranije procitati ovaj tekst uvazenog novinara Slobodana Stajica.
Oni koji citaju njegove tekstove znaju kakav je majstor pisane rijeci.
Ono sto mi smeta je navod o “umrljanom imenu tokom rata”.
Veoma ruzno i prije svega neargumentovano.Oni koji su imali priliku u Sarajevu citati tekstove zasigurno se nece sloziti.
Slobodana Stajića poznajem i cijenim, a nadao sam se da će opaska o umrljanom imenu Slobodan biti dovoljno jasna svim čitaocima. Srećom, ovo je jedini slučaj pogrešnog razumjevanja opaske.
Aluzija na ime Slobodan bila je sasvin jasna. Ovo je mali prelet g. Mirsada.Nema nista “ruzno” a ni “neargumentovano. Naprotiv!
Hvala na pojasnjenju.
Vjerujte da sam “opasku” i ja shvatio kako sugerirate.
Priznajte da da se moze shvatiti i drugacije.
U svakom slucaju drago mi je da sam “jedini slucaj” a da je ime Slobodana Stajica ostalo neumrljano.
Srdacan pozdrav
Moja uspomena na Olimpijadu
Za vrijeme Olimpijade u Sarajevu, kupila sam u fri-sopu na Dobrinji fen za kosu japanske marke Hitaci koji je i dan danas u funkciji.
Fen je kasnije odnesen u apartman koji smo imali na moru pa je tako sacuvan (moj stan u SA je potpuno unisten) i evo ga sad u Spaniji.
Docekace on i sljedecu sarajevsku Olimpijadu.
Da li je Mirsad Salkic Salka nekad vozio bordo chevrolet?
Ja nisam bila za vrijeme Olimpijade u Sarajevu ,ali pomisao na Nju budi neku čežnku u meni.Tad sve je bilo idealno. Cijeli grad jesurađivao u ovom izbjeglom ponosu.Ne mogu prićati o tome šta se desilo na Olimpijadi , ali mogu reći da je ona za mene i druge mlade nepovratna. da se ponovo održi u Sarajevu ne bi bila ista. Ne bi bila sa ljubavlju održana. Svi bi gledali kak da se nekako ogrebu (materijalno)ili kako da napakoste. Kolik god ovo izgledalo loše moramo se suoćiti sa realnošću . . .
koliko ime moze biti umrljano ne znam,ali da neko
ko ga ima moze biti umrljan to se moze desiti.
Razlog za javljanje je Slobodan Mitrovic i ako je sin Milene i Ljube onda neka se javi sinu Sene i
Milovana Divjakinja
Pozdrav svima
Bobo
Vozdra stari moj jarane.Evo mi suze krenule.Javi se odmah na slobodanmitrovic@hotmail.com Ljudi moji zajedno smo odrasli a nismo se vidjeli 20 godina. Hvala Dovla.