Sandra Draškovi?: Sarajevo i ljubav moja

Retko na put kre?em nespremna. Ovog puta se to pokazalo kao pravi recept za put u Sarajevo jer grad ne trpi predrasude i lažna o?ekivanja. Mnogi bi rekli da Sarajevo danas ne voli ni Srbe, ali kako se ose?am gra?aninom sveta i kosmopolitom, o tome nijednog trena nisam razmišljala. Kažu da Sarajevo osetiš ili ne osetiš, upoznaš ili ne, ali jedno je sigurno – ne možeš da ga ne zavoliš. To me je podsetilo na pesmu Kemala Montena: Sarajevo, ljubavi moja.

Ekskurzija avionom

Avantura Sarajevo je zapo?ela ve? u avionu. Imala sam mesto pored prozora, a pored mene je ve? sedela Lejla. Upoznale smo se pre po?etka leta dok se avion pripremao za poletanje. Ja sam u krilu držala laganu literaturu za razbibrigu, dok se ona pripremala za putovanje u ozbiljan ekonomsko-politi?ki svet. Sa tim strahom u o?ima nije bilo šanse da se koncentriše na tako važna pitanja i knjigu koju je ponela. „Pa, zar se ti ne bojiš?” – upitala me je. U tom trenutku nisam razmišljala o strahu, ve? o susretu s prijateljem koga dugo nisam videla. Dva stranca u gostoljubivom gradu na dva dana, poput nekog jeftinog scenarija za široke narodne mase. Odvajam se od li?nih strahovanja i vra?am se na Lejlina. Oduzimam joj „tešku” knjigu i zapo?injemo „putovanje” u svet Sarajeva, kakav je danas. Zapitkujem je o gradu, ljudima, platama, arhitekturi, zabavi, Merlinu, ?evapima, džezvama, klubu Bagdad, džamijama, maramama, Baš?aršiji. Rat ne pominjemo. Oko nas na sve strane sede jarani. Let sve više podse?a na ekskurziju razdraganih srednjoškolaca. Veliki osmeh preko puta nudi nam ?okoladu, koja je, kako kaže, prošla x-ray zrake i sigurno izaziva olakšanje, a i kosa opada. Sa lica je nestao strah, a sve barijere su za tren porušene osmesima. Sarajlije, bivše, sadašnje i budu?e, pokoji stranac i uvek spremne pošalice. Razmenili smo li?ne razloge za odlazak u Sarajevo. Jedni su se vra?ali sa službenog puta, drugi sa evrovizijske groznice iz Beograda, nekoliko njih sa suzama se radovalo proslavi deset godina mature. Ah, tu mi se srce steglo. Lejla, polu-Makedonka, polu-Bosanka, zaljubljena u jednog Sarajliju, povratila je boju na licu. Meni su se noge i dalje oduzimale. Sa li?nim prtljagom sam se uputila prema izlazu. Sa Lejlom sam se povezala na facebook-u. Sa Adisom razmenjujem fotke i komentare na flickr-u. O?ekujem ih u Beogradu.

Srce grada

bascarsija.jpg Tog jutra sam se obrela na Baš?aršiji sa malom mapom u ruci. Trg Baš?aršija je simbol onoga što nazivamo javnim prostorom – mesto gde se stanovnici grada susre?u, razgovaraju, druže, trguju, odakle sve po?inje i gde se sve završava. Baš?aršija je deo sarajevskog starog grada i njegov najstariji deo nastao na mestu ukrštanja važnih trgova?kih puteva. Na raskrš?u istoka i zapada, severa i juga, razli?itih kultura, jezika i navika, šire se mirisi ?evapa, bureka i slatkiša i odzvanjaju re?i upornih i veštih zanatlija i trgovaca. Ulazim u prodavnicu sa kožnim, ru?no pravljenim torbama i isprobavam pred ogledalom divnu zelenu. Podavac me ube?uje da nije video nikog kome tako dobro pristaje ta torba i kada ju je pravio, upravo je zamišljao nekog sa mojim stilom. E, kako sam se slatko nasmejala. Da nije bila tako skupa, kupila bih je samo zarad njegovih re?i. Kakav trgovac i poznavalac ženskog karaktera!

kazazi.jpg ?aršija, varoš nastala oko trga, datira iz srednjovekovnog doba i izgra?ena je na principima arapskih tržnica sa mnoštvom uskih uli?ica. Kada je nastala, bila je jedina trgova?ka zona u gradu i po tome je dobila naziv – re? „baš” zna?i glavni, ve?i, važniji. Na malom prostoru mogu se ?itati tragovi prošlosti i osetiti neverovatna energija mesta koje odoleva uticajima savremenog života. ?itav prostor je još uvek živ – nije prerastao u neki mrtav muzej koji se konzervira i pose?uje, ve? pulsira nekim svojim prepoznatljivim ritmom. Ceo prostor je organizovan po principu esnafa, gde je jedna ulica posve?ena samo jednom tipu proizvoda, grupi relevantnih proizvoda ili jednom zanatu. Tako imamo ulice koje se zovu Aš?iluk (bosansko-orijentalna kuhinja), Kujundžiluk (zlato), Berberska ?aršija, Bojadžijska ?aršija, Bravadžiluk, Kova?i, Sara?i (koža), Terzijska ?aršija i druge u kojima se prodaju odre?eni proizvodi nastali u malim porodi?nim zanatskim radnjicama ?ije se ume?e prenosi i održava decenijama. Svaka prodavnica, svaka ulica, svaki kutak i lokal, sedenje na niskim stolicama i ispijanje kafe na niskim sto?i?ima podse?aju na vreme koje je prošlo i na tradiciju i navike koje opstaju. U tome je ?ar.

tradicionalni-suvenir.jpgBaš?aršija se prostire izme?u reke Miljacke na jugu, nekadašnje Gradske ve?nice na istoku, Slatkog ?ošeta, Gazi-Husrevog bezistana i Javnog kupatila na zapadu, sve do brda koja se uzdižu iznad grada. Na Ba?aršiji je sa?uvana javna ?esma – sebilj – jedina preostala od više desetina koliko ih je nekada bilo širom naselja u javnim prostorima, na raskrš?u ulica i dvorištima džamija. Danas ova ?esma privla?i najve?i broj turista i najvažniji je gradski reper oko koga se uvek okuplja veliki broj ljudi. Šetaju?i gradom više puta sam prolazila pored ?esme i uvek zaticala druga?ije aktivnosti oko nje. Ujutru su trgom dominirali trgovci ranoranioci koji su razmenjivali iskustva i pri?ali o svakodnevnim temama, nešto kasnije su deca, golubovi i turisti pravili idili?ne kadrove kakve sre?emo na razglednicama, a uve?e omladina sa gitarama i pesmama. Na tradiciji okupljanja u javnom prostoru zasnovani su mnogobrojni kafei i restorani širom ?aršije, ali i celog grada. Svaki kafi? je orijentisan ka ulici, prolaznicima, javnom i otvorenom, mnogobrojni poseduju unutrašnje dvorište sa ure?enim baštama. Sedi se na niskim klupama, stolicama, gusto raspore?enim i zgusnutim. Nikom ne smeta gužva, ni to što se „komšija” sa stola pored meša u razgovor. Posmatraju se prolaznici, dešavanja na ulici, razgovara se i ispija „kava”. Imala sam sre?u da tih dana bude sun?ano i vedro u Sarajevu. Mogla sam da osetim pravu atmosferu grada, uživanja u dobroj hrani i pi?u, „?ašici razgovora” i radoznalim pogledima. Enterijeri kafi?a i restorana na samoj Baš?aršiji tipi?no su orijentalnog karaktera, dok oni dalje od centra, na?i?kani duž Ferhadija ulice i Bulevara Meše Selimovi?a prema Železni?koj stanici dobijaju savremeniji izraz.

Iscrpljena posle više?asovnog tumaranja starim delom grada, odlu?ila sam da sednem u jedan od mnogih kafi?a. Upitala sam prodavca u Gazi-Husrevom bezistanu (koji mi je vešto prodao nao?are za sunce), jedinoj o?uvanoj zatvorenoj gradskoj tržnici koja je sa?uvala originalnu namenu, gde bi mi preporu?io da popijem kafu. Uputio me je na ulicu Ferhadiju i Katoli?ku katedralu gde su smešteni mnogobrojni kafi?i. Sela sam u kafi? koji gleda na Ferhadija ulicu, nedaleko od Gazi-Husrev begove džamije i posle nekoliko minuta ve? mi se pridružila grupa intelektualaca iz svih krajeva bivše Jugoslavije sa kojima sam diskutovala o nekad i sad, o obrazovanju i ljubavima, mladosti i starosti, Sarajevu i Beogradu. Bilo je tu svega pomalo, a najviše nostalgije i uzdaha.

Pre i posle

jedna-od-novih-dzamija.jpg I pored najbolje volje da se zaboravi ružno, Sarajevo je danas grad podeljen vremenski na pre i posle rata, prostorno na staro, porušeno, obnovljeno i novo, psihološki na bol i nadu. Mnogobrojni javni prostori koji su imali prepoznatljiv duh, izgubili su nekadašnji sjaj i mnogo godina negovanu namenu. Ve?ina urbanista, kulturologa i arhitekata navode radikalizam kao jedini na?in pristupanja problemu napuštenosti, odba?enosti i gor?ine nastale usled ratnih razaranja. Jedan od najo?itijih primera jeste gubitak identiteta po kome je Sarajevo bilo nadaleko poznato, kao i nestanak aktivnog života na javnim prostorima, osim na Baš?aršiji. Insistiranje na podelama u gradu koji se i dalje isti?e multikulturalnoš?u i raznolikoš?u u?inilo mi se potpuno besmislenim. U dva dana moje posete gradu uspela sam da ?ujem više jezika i da uo?im više razli?itosti nego u Beogradu za vreme Evrovizije. I dalje u pejzažu Sarajeva dominiraju džamije, jevrejski hramovi i hriš?anske crkve, mnogobrojni jezici, razli?ita kulturalna i tradicionalna obeležja, ode?a i specijaliteti nacionalnih kuhinja.

„Dekonstrukcija” nastala za vreme rata ostavila je traga na mnogobrojnim spomenicima i objektima, koji su nakon rata izgubili nešto od identiteta i postali ruine. Rupe od gelera, rane i ožiljci i porušeni i porozni objekti još se mogu sresti. Ne na svakom koraku kao nekad, ali ima ih još uvek. Neki su namerno konzervirani da bi podse?ali na razaranja, dok je ve?ina renovirana ili u toku obnove i revitalizacije. U gradu je primetan trend obnove i zamene starih simbola novim. Hotel Holiday In, delo uspešnog arhitekte Ivana Štrausa iz 1983, obnovljen je i obojen u optimisti?ki žutu boju. Hotel Europa, jedan od najzna?ajnijih objekata Sarajeva, kojeg je 1882. podigao bogati sarajevski trgovac Gligorije Jeftanovi?, dramati?no je ošte?en tokom rata, a za vreme moje posete bio je pokriven skelama i platnima. Uspela sam da saznam da ?e jedna fasada hotela ostati rusti?na, dok ?e ostale dobiti savremeniji izraz u novim materijalima, koji najavljuje gra?enje nove tradicije i stvaranje nove, vedrije atmosfere. Unisovi neboderi „Momo” i „Uzeir”, sedišta nekadašnjeg industrijskog giganta bivše Jugoslavije, koje je tako?e projektovao sarajevski arhitekta Ivan Štraus, znatno su ošte?eni tokom rata, a nedavno kompletno obnovljeni. Danas su simboli svetske trgovine i ekonomije i sedišta mnogih banaka i razli?itih kompanija. Tako?e, zgrada Vlade Bosne i Hercegovine izgra?ena izme?u 1974. i 1982. godine prema nacrtima arhitekte Juraja Nadharta, obnovljena je posle rata i danas predstavlja moderno zdanje koje dominira u panorami grada.

holiday-inn.jpg Ako ste arhitekta, najbolje je da u Sarajevo do?ete vozom jer ?im napustite stani?nu zgradu, do?eka?e vas, pored originalnog plakata sa likom Vu?ka sa Olimpijade 1984, i zgrada u izgradnji Avaz twisted tower ili uvrnuti toranj – trenutno najve?i oblakoder na Balkanu. Pomalo ?udno pozicionirana, zgrada je podignuta na uskoj parceli i okružena niskim porodi?nim ku?ama. Možda je trenutno najizrazitiji simbol promena koje su zadesile grad posle rata i predstavlja jednu od najve?ih stranih investicija u gradu. Tako?e, stambeno-poslovni kondominijum Bosmal City Center predstavlja?e moderni mix-use soliter, jedini tog tipa „u ovom delu Evrope”. Sa 307 stambenih apartmana od kojih su 9 tipa penthaus, zgrada ?e biti opremljena kamerama za kontrolu ulaza i izlaza i ima?e visinu od 117 metara. Na mestu nekadašnje robne ku?e „Sarajka”, koja je stradala za vreme rata, gradi se savremeni poslovno-trgova?ki centar BBI centra, koji ?e zajedno sa ostalim objektima pokušati da stvori novu sliku života Sarajeva.

Muzej revolucije, danas Muzej istorije, nalazi se u neposrednoj blizini Železni?ke stanice i Zemaljskog muzeja grada Sarajeva. Lebde?i modernisti?ki kubus, masivno telo zgrade oslanja se na staklenu bazu muzeja u koju se pristupa sa ulaznog platoa do koga se dolazi sa nekoliko stepenika. Muzej je jedno od najzna?ajnijih zdanja moderne izgradnje u Sarajevu i delo je progresivnih projektanata Borisa Magaša, Ede Šmidihena i Radovana Horvata. Nažalost, nisam mogla da u?em u unutrašnjost zgrade, ali se kroz stakleno postolje zgrade jasno o?itava koloristi?ki bogat mural na kome piše „Smrt fašizmu, sloboda narodu”. Deo kolekcije ovog muzeja pozajmljen je za zbirku Muzeja savremene umetnosti Ars Aevi ?ija se izgradnja najavljuje u nekom skorijem periodu prema projektu arhitekte Renca Piana (Renzo Piano). Muzej je manifest arhitekturi Mis van der Roa, gde su prostori orijentisani ka unutra, a spolja se o?itava transparentno postolje i uzdignuti zatvoreni kubus sa glavnim izložbenim prostorijama. Danas ceo kompleks podse?a na davna vremena i budi gor?inu. Ipak, kafe “25. maj” u nastavku Muzeja sa natpisom „Tito” iznad glavnog ulaza podse?a da je nostalgija za boljim vremenima nešto što održava energiju pozitivnih memorija i nadu da se dobre i pozitivne akcije mogu izvu?i iz svega toga. Jugonostalgi?na, slobodna i otvorena omladina svakodnevno se okuplja u alternativnim prostorima u Muzeju i oko njega, stvaraju?i okosnicu kulturnih akcija u gradu. Svake godine se 25. maja organizuje neverovatan vatromet u blizini otvorene formacije Muzeja savremene umetnosti kao podse?anje da se vo?a poput Tita još nije rodio.

Ako planirate posetu Sarajevu, evo sugestija šta ne treba propustiti:

* tumaranje Baš?aršijom
* upoznati karakter grada i dušu Sarajlija na otvorenim prostorima, ulicama, skverovima, trgovima
* odlazak u neki od mnogobrojnih kafi?a, ispijanje kafe, hladnog pi?a i ?askanje sa ljudima koji sede oko vas
* poseta tržnicama: Merkale, Bezistan, Gradska tržnica
* ?evapi uz obavezan jogurt i sedenje u bašti ?evabdžinice
* burek i jogurt
* jagnjetinu tek skinutu sa ražnja (tražiti savet od lokalaca)
* preslatke baklave za poneti
* šetnja duž reke Miljacke i uživanje u pogledu na grad
* prelazak preko mostova, razbijanje barijera i podse?anje na bratstvo i jedinstvo
* obilazak mnogobrojnih verskih objekata svih religija i veroispovesti
* odlazak u Gazi Husrev begovu džamiju i ulazak u odaje u pratnji vodi?a
* posmatranje vernika za vreme ve?ernje molitve
* groblja, beleg u vremenu i prostoru kao tema za razmišljanje
* uživanje u zalasku iznad grada dok sedite u nekom od restorana-vidikovaca
* kupovina suvenira na Baš?aršiji uz obavezno cenkanje
* kuliranje u nekom od gradskih parkova poput Velikog ili Malog parka
* poseta Sarajevskoj pivari, velelepnom crvenom zdanju
* ?askanje sa svim nacijama, religijama, uzrastima
* vožnja tramvajem oko gradskog centra uz obaveznu kupovinu karte
* odlazak na izletišta u blizini grada, obavezan odlazak do Babinog zuba, prirodno izvajane skulpture u steni
* posmatranje malih i velikih maturanata kako, maksimalno „skockani”, u rano jutro uz pesmu i osmeh odlaze u budu?nost

Na prijedlog Senada Rizvanovi?a, ?lanak prenesen sa portala B92 uz fotose Sandre Draškovi? i Adisa Kurtali?a.

Komentari (10)

1
Miro Karamehmedovi?
Thursday, 28. August 2008 u 06:53

Kao “rodjeni” sa šesdesetak godina skoro neprekidnog zivota u njemu,Sarajevo istinki volim.I nakon ovog priloga volim ga još više. Miro Karamehmedovi?

2
Slavica R.
Thursday, 28. August 2008 u 18:23

Svaki put kad procitam kako je neki beogradjanin ili zagrepcanin s odusevljenjem ‘otkrio’ Sarajevo,
ja osjetim blagu ljutnju i ljubomoru…
ONI MENI pricaju o Sarajevu.

Mozda je to zato sto ja vise nisam u njemu.

3
Slobodan Mitrovic
Thursday, 28. August 2008 u 18:41

Eeeeeeee, moje Rajvosa.

4
iznobed
Thursday, 28. August 2008 u 22:26

Nisam baš osoba koja ima pravo držati nekome moralne lekcije o Sarajevu, naime – i sam sam “pobjegulja” koja se ispalila u neko doba, nakon par ratnih godina, imaju?i u vidu historijska iskustva da je od rata uvijek gore pora?e. S ekonomske strane – nisam se pokajao. S emotivne – sigurno jesam, ina?e ne bih bio na ovoj i sli?nim stranicama. ?ak sam i odluku donijeo da ?u se definitivno vratiti, kada to ekonomske okolnosti dopuste. Romanti?an i nostalgi?an jesam – ali nisam lud ! I, možda u tom grmu leži zec ! Onomad, dijelili smo se na raju i papke. Onda su se raja, bar dobar dio onih koji su se takvim smatrali, uredno ispalila, uzdaju?i se u svoju kozmopolitsku adaptabilnost – i tako ostavila pogolem prostor, uglavnom, onim papcima da ga popune. Tada sam ( a i mnogi drugi) po?eo da se žalim kako se Sarajevo “propapanisalo”, i sve dalje što uz to ide. Pedantno preska?u?i svoj osobni udio u tome. Ovim pridošlim – trebati ?e bar generacija da ih Grad provari. Uz realnu mogu?nost da i neke svoje navike podmetnu kao kukavi?ije jaje Gradu. A mi ? E, valja nam svakome prst na ?elo, pa dobro odvagnuti koliko nam je stvarno stalo. A ako je netko je u mogu?nosti i da se vrati, sigurno ga ne?e napraviti manje gradom. Uz dužno poštovanje sadašnjim stanovnicima. I, na kraju, ono ve? prožvakano – da grad ?ine njegovi stanovnici. Kakvi god da jesu. A uz sve one neponovljive specifi?nosti Sarajeva: miris svježe pržene i samljevene kafe, miris somuna s ?urekotom, ?aršijski šaneri, jutarnja izmaglica koje tjera na kašalj, puša?e pogotovo, gutljaj vode sa Begove džamije, špricer kod Ramisa, sladoled u Egiptu, novine i esspresso negdje na Ferhadiji – Vase MIskina. I neka vam je na zdravlje bar sje?anje na njega. Sa željom da se, jednom, tamo sretnemo

5
Beran Jan
Friday, 29. August 2008 u 08:19

Oci moje mile, mojne se jatibo za Grad. Bivalo je vaktova i bice ih. Belaj je sto se mala raja ugledala u razbojnike, kalasture, i politicare…
Ovoj napacenoj zemlji fali jos samo buna… nebil’ to promijenilo vlast…Sad je vrijeme za belaja samo neima nasijeh belajsuza… iako znam par…

6
Lajla
Saturday, 30. August 2008 u 14:45

Zasto se neki ljute na lijepo napisan tekst o nasem Sarajevu, koji je prenesen na ovaj bog.Neka se zna sta i drugi danas misle i kako dozivljavaju taj nas voljeni grad.Neka se i drugima predoci i danas prisutno gostoprimstvo i ljepota grada na Miljacki,uprkos svega sto mu se desilo.To moze samo da izazove jos veci i jaci ponos onoga ko je tamo rodjen ili dobar dio zivota proveo na obalama tog jedinstvenog grada.
Meni licno,veoma drago bude kada neko tako detaljno opisuje moj grad na cijem sam asfaltu prve korake ucila.Mora se priznati da je cijela Jugoslavia posebno voljela Sarajevo,jer tamo se dihalo nekako drugacije, tamo se srcem govorilo, tamo je bilo sve lakocemo – nema problema.
Tuga je sada,danas, kao sto napisa Jan Beran ” sto se mala raja ugleda na razbojnike…” i ostale negativne struje.
E tu je belaj pravi neke buducnosti.
E moj grade sta te jos sve ceka.
Bilo kako bilo, Sarajevo ce bit, ali nas vise jok…
toplo i srdacno
Lajla Kozemjakin

7
Slavica R.
Sunday, 31. August 2008 u 19:02

Lajla, ne ljutim se ja na lijepo napisan tekst o Sarajevu. Naprotiv.
Volim ga i radujem se da ga i drugi vole. Od srca i s razlogom.
Ova rijec ‘ljutim’ nije bas adekvatna, ali sam aludirala na one koji na Sarajevo gledaju kao na neko cudno, egzoticno i misteriozno mjesto, pa kad dodju i vide da je lijepo i ‘normalno’, ne mogu da se nacude…

Eto, na takve sam mislila.

8
Riha
Monday, 1. September 2008 u 13:59

Citam ove komentare i ?avo mi ne da mira. Moram se oglasiti. Koliko istine u ovim redovima:
“Onomad, dijelili smo se na raju i papke. Onda su se raja, bar dobar dio onih koji su se takvim smatrali, uredno ispalila, uzdaju?i se u svoju kozmopolitsku adaptabilnost – i tako ostavila pogolem prostor, uglavnom, onim papcima da ga popune. Tada sam ( a i mnogi drugi) po?eo da se žalim kako se Sarajevo “propapanisalo”, i sve dalje što uz to ide. Pedantno preska?u?i svoj osobni udio u tome”.
Mislim da sam pripadala i da sam ostala u grupi raje.Ali šta mi to sada vrijedi. U ocima onih koji su otišli kada se sada sretnemo, sam “jadna”, jer nemam ni blizu onaj egzistencijalni status koji sam imala prije rata, a tek ni blizu statusa onih koji dolaze. Istina ne ?ekam da mi plate kafu ( uglavnom izbjegnem i da je popijem)pa se ne moram pravdati: kako to da nisam više u staroj firmi, kako to da nemam auto, kako to da mi k?i nije negdje vani na postdiplomskim, a sta sin ne studira, a nisi ove godine bila na moru?????????? ( nisam od 1991.)… Nemam snage da obješnjavam da u Sarajevu baš ” raja” teško živi jer nema nikog bližnjeg koji bi na odre?enom mjestu rekao koju za svog tog i tog – brati?a, amidži?a, stri?evi?a itd. Nisam od te ” fele” pa to ti je, a ko mi je kriv…niko. Možda ste krivi baš vi koji ste vani, jer da ste ostali možda biste nekom mogli “koju finu prozboriti o meni i mojima”. OPET, DA NE BUDE ZABUNE; OVO NIJE KRITIKA ZBOG VAŠEG ODLASKA,KAMO PUKE SRE?E DA SMO I MI OTISLI.
Ne znam da li me razumijete, ali svi koji do?u na odmor u Sarajevo toliko pri?aju o svojim uspjesima tamo negdje, a toliko kritikuju postoje?e stanje u Sarajevu, da se u nama ( meni) stvara neki, nazovimo, bijes, potihi krik… nemam prave rije?i. I koliko god se obradujem novim – starim susretima, toliko se i oneraspoložim, jer imam osje?aj da se zbog ne?ega moram pravdati.A zašto da se pravdam? Jesam li to ja svojim ostankom u Sarajevu rekla da sam za rat, za svu patnju i stradanja koje sam preživjela pukim slu?ajem???? Šta da kaže ona majka koja je izgubila djete, a odlu?ila da ne ide nigdje iz svog Sarajeva….
Možda je malo konfuzno…ali morala sam re?i šta mislim.
Svim ovim neomalovaž?avam uspjehe vaše djece tamo daleko, ?injenica da su djeca sa ovih prostora pokazala vanredne rezultate širom svijeta.i ja im skidam kapu na tome.. ( a o ovome bi se ?itava studija mogla napisati…)
Slažem se da je Sarajevo najljepši grad na svijetu, da najljepše miriše….ali mi( ja) sam samo umorna od tješenja da ?e biti bolje….
Topao pozdrav uz nadu da ne?u i ovaj put biti neshva?ena.
Riha

9
Muamer
Friday, 20. November 2009 u 20:04

MUAMER H.

Studirao sam u sarajevu i kao djete iz provincije, kad sam dosao u taj lijepi grad nisam znao sta prije pogledati.Da li su to njegove gradjevine, da li su to ducani na bascarsiji, dzamije i njeni ezani, da li su to pladine koje ga okruzuju.
Imao sam cast da prisustvujem Olimpijadi i da kupim na Bascarsiji ficeve za sljivu sa likom vucka.
Poslije rata sam ga ponovo posjetio i uvijek je ostao onaj stari sarm, kako grada tako i njegovih zitelja.

10
ASIM
Saturday, 21. November 2009 u 05:00

Postovana Sandra ,neznam ali mi se cinite veoma sretnom nakon posjete magicnom gradu(rece Njemanja Kusturica u svom interv.) a vjerujte i vasi prezimenjaci Dr.Cedo Draskovic i njegov brat Boro Draskovic su veoma volili Sarajevo i cesto sam Dr.Cedu znao sresti u dugim setnjama od Skenderije mosta do Drvenije,pa onda put Bascarsije.
Sarajevo je imalo i ima i dan danas smek koji nijedan grad nema i ko se jednom napije vode sa Bascarsije taj iz njega nikud vise ne ide!!

UpiĆĄite komentar

VaĆĄ komentar