Šime iz Dubrovnika: Sarajevo se ne zaboravlja
Dubrovnik, 28. 08. 08.
Cijenjeni gospodine Vlado,
Ja vas ne poznajem, vjerojatno ni vi mene, pa ću vam se zato predstaviti. Ja
sam Šimic Miroslav ( nadimak Šime ) i živim u Dubrovniku od 1964. god. kad
sam napustio Sarajevo u kojem sam živio 0d 1947. god. Nekad su mi mještani u
šali znali kazati : “Ti iz Sarajeva odavno, a Sarajevo iz tebe nikako da
izadje”! I zaista su bili u pravu. Evo, i nakon 44 godine od napuštanja mog
grada mladosti, gdje sam završio svoje školovanje, završio svoju, mogao bih
kazati uspješnu sportsku karijeru ( atletika, mali, ali i veliki rukomet! ),
upoznao svoju ženu sa kojom i danas u zdravlju živim ( 44 godine ), još uvijek
mi je taj divni grad u srcu i mislima svakog dana.
Zašto vam se ovako javljam? Pa, zato što želim us vašu pomoć prisjetiti se moje
generacije 1954/55, Druga gimnazija, prva godina na Mejtašu, kod USA ambasade !
Posljednju proslavu mature smo imali na Igmanu 1994/95. i od tada se više nismo
susretali iz dobro poznatih razloga.
Želja mi je da se bar za 55. tu godišnjicu susretnemo u našem gradu, da se
sjetimo raznih dogodovština, tužnih ali više radosnih, smiješnih do suza, jer
čovjek ne živi orlova vijeka.
Takodjer bih volio nesto čuti i o mojoj generaciji malog rukometa, poznatih
igrača, kao što su bili Milčević Braco, Brajić Braco, Cucić Nikola, na žalost
jer su nas jako rano napustili. No, zato je naš stari Praljak još uvijek ,
kako čujem aktivan. Pa nazdravlje šjor Praljak.
Lijepi pozdrav od Šimeta.
Volio bih nešto čuti i o mojim kolegama iz atletskog kluba SARAJEVO. Tu su
bili: Pajurković, Knežević, Milka Babović, Mira Tuce, pa i naš dragi Zečević,
koji je vaš stalni dopisnik.
Kao što vidite mnogo toga bih volio, no vjerujte mi , bio bih zadovoljan i sa
bar nekim sitnicama od svega ovoga.
Unaprijed sam vam zahvalan, ako ni na šta, ono bar na vašem strpljenju, ako
ste moje pismo pročitali do kraja.
Šime
Dodatak urednika:
Interesantno je da se ja dobro sjećam Šimeta koga smo zvali Šime stariji jer je njegov mladji brat Srećo, takodje uspješan rukometaš i atletičar, imao nadimak Šime mladji. Bio sam ubjedjen da imam neku staru fotografiju iz velikog rukometa koju mi je nekada poslao Jovo Dimitrijević koji je igrao zajedno sa Šimetom, ali je nisam uspio pronaći.
Siguran sam da će se javiti neki od Šimetovih sportskih drugova, možda čak poslati i neku zajedničku fotografiju, a nadam se da i Šime ima neku staru sliku sa sportskih terena u Sarajevu.
Šimetovo pismo me je zaista uzbudilo i u meni probudilo ponos i zadovoljstvo ovim što radim jer pokazuje da ima smisla povezati stare prijatelje koji se još uvijek sjećaju jedni drugih i pored poodmaklih godina. Hvala Šime na javljanju!
Ispravka: Šime iz Dubrovnika je ustvari Šime mladji (73), a Srećo (poznati ginekolog u penziji, živi u Sarajevu) je Šime stariji (80).
otvoreno: 2914 puta
!
subota, 30. avgust 2008 u 02:30
Kod Vlade,na ovom nasem blogu,u albumu;zapazio sam jednu fotku gde je slavni Milan Vranic centralna figura,odmah do njega Sjor Praljak,na Sjorovu glavu se bradom naslonio:ŠIME,iznad njega je Čedo, pa Avdo Mujezinovic…Tatum…itd.
E,pa sad’ koji je ovo Šime(a jest’ Šime)!? I ovaj Šime je dobro poznavao Marsala;sa vecinom sam bio drugar(na ovoj slici mi fale i Braco Milica i Braco Brajic)eto,jesam li nesto pobrko?
PS.Na toj slici je u blogu bila oznaka:Zagreb 1956.
Srdacno Vas D.I.Marsal Bgd.
subota, 30. avgust 2008 u 02:44
Čini mi se da je Marshal u pravu. Članak pod nazivom Milan Vranić stavljen je na blog 30.septembra 2006.godine sa slikom na kojoj sam prepoznao skoro sve igrače Mlade Bosne iz 1956.godine. Osim jednog! Polulijevo od Srdjana Praljka je Šime, skoro sam siguran da je to Šime mladji koji se javio iz Dubrovnika.
Šime mi je najavio da će poslati jednu sliku M.Bosne iz tog perioda pa ćemo moći uporediti likove, a nadam se i Šimetovoj potvrdi ili negiranju da je on “lik” na navedenoj fotografiji.
subota, 30. avgust 2008 u 11:11
Drago mije cuti nesto o Sjoru Praljku koji je bio mojim prvim trenerom u bosni.
Ja spadam u mladu generaciju od ove gospode ali koristim ovu priliku da ih sve pozdravim iz dalekog brisbane(australia), jer ipak sportisti su ti koji su odrzavali zdravi duh sarajeva i kako vidim cine to i u poodmaklim godinama.VOZDRA
subota, 30. avgust 2008 u 21:25
Šime je bio atletičar (ako se dobro sjećam, skakao je s motkom) i rukometaš. Osim toga bili smo i komšije, a sretali smo se i poslije njegove selidbe u Dubrovnik, gdje je bio direktor aerodroma Ćilipi. Uvijek sam ga rado sretao, pa ga od srca mnogo pozdravljam. Željko Martinčević.
utorak, 2. septembar 2008 u 23:31
Mira Tuce,bivsa atleticarka iz Mostara nazalost nije vise medju zivima.
utorak, 2. septembar 2008 u 23:34
O Šimetu sam već jednom pisao, pa da ne ponavljam.
Milka Babović je u Zagrebu, dobro je i još uvijek aktivna. Rade Pajurković, Palma Gvozdenović, Vid Matejić, Zvonko Knežević, Emil Novak, Mira Tuce, Mirko Kamenjašević, Cucic – Pudika, Jakica – Džeki i Mirko Kamenjašević, Kemo Kamerić nisu živi. Od “stare garde” još trajemo: Hrelja Zlatan – Čaki, Dako Radošević, Tešan, Tomek, možda Filduz Sijerčić – Gandi, koji (je) u Mostaru na Tepi ima(o) radnju sa kožarskim proizvodima, Joja Babić – u Makarskoj, Bato Vlačić – na Rijeci, Mehmed Sokolović, Zoran Divčić. Kad dodjem u Sarajevo sastanemo se, uz prisustvo Vinka Rebca, Josipa Pehara i jos ponekoga, pa evokaciji nikada kraja. A meze tanko, ne zbog toga što je skupo nego jedemo kao vrapci.
Klub ima divan poligon, ali rezultati nisu baš kakvi, jer nema podrške, kao i bh sport u cjelini.
A iz “našeg sokaka” – bivše Nemanjine, sada Čekaluše živi smo samo Dako i ja (možda jos Nurija Alimanović i Hamo Kesmer).
Neka se dovlovci ne ljute zbog ovoga, u krajnjem, privatnog teksta, ali mnogi koje spomenuh su bile istaknute sportske ličnosti, a neke ostavile i dubok trag.
Šimetu sve najbolje i neka ostane za sportsku istoriju zapisano – bio je najneiskorišteniji sportki talent u BiH.
Zeko
petak, 12. septembar 2008 u 22:22
Dragi Zeko,
Hvala na ovoj tuznoj enciklopediji. Hvala i na ovom iskrenom komentaru o ” sportskom ” talentu !
Sime
subota, 3. januar 2009 u 16:19
sasvim slučajno sam video vaš sajt i odmah sam se oduševio: naime, ja radim u jagodini (bivše Svetozarevo) kao prof. trener (zna me dobro divčić) ali se pored redovnog posla bavim i publicistikom – istorija jugoslovenske atletike. imam, inače, 51 godinu a ovde sam sada pročitao napise gg. šimića i zečevića, ljude koje ne znam lično ali sam o njima itekako čuo lepih stvari a i poznat mi je i njihov rad i njhove zasluge u atletici. ja bih sada, preko vašeg cenjenog sajta, zamolio gg. šimića i zečevića da mi se jave na mejl akvozd@nadlanu.com da bih sa njima mogao da uspostavim kontakt jer bi mi trebala njihova pomoć oko istorijata bh atletike. ja sam inače član ATFS od 1995. god. i vrlo ozbiljno radim na pomenutu temu, a o tome se možete uveriti lično ako pogledate moj klupski sajt http://www.akvozd.com. do uspostavljanja kontakta želim svima vama sve najlepše i najbolje u 2009. godini! ljubiša gajić, jagodina (svetozarevo)
petak, 18. mart 2011 u 23:00
Sijerčić Filduz je umro 1990. a njegov sin Zijad živi u Italiji.
Ime moga sina je Filduz.
subota, 19. mart 2011 u 01:29
Tek danas sam pročitao ovaj tekst Prof.Zečevića o atletskim radnicima koje uglavnom i lično poznajem. Želja mi je, medjutim, da kažem za pokojnog Filduza – Gandija, da je uz bavljenje atletikom bio i izvrstan skijaš trkač.
Gledao sam ga više puta, uglavnom na trkama organiziranim na Trebeviću i Jahorini, a i moj otac Adolf-Dolfi Slokar ga je veoma cijenio. Mi smo živjeli u ulici Nikole Kašikovića a Filduz (mislim) u Drvarskoj, tako da smo bili i komšije i često se vidjali.
Meni je ovaj detalj zanimljiv jer govori o srodnosti atletike i skijanja.
Svako dobro svima,