Za Husine pacijente-finu sarajevsku raju.

http://img824.imageshack.us/img824/5109/diploma1.jpg

http://www.youtube.com/watch?v=mH-jYJrDH38

Nadane,
ovo ti je sjajno.Ako imas”goriva”provozaj nas jos koju rundu.
Zivio mi i pozdrav iz Sidneja.

Žibje ba Dubane,
oteg’o ja o jednoj najobičnijoj kafani koja mnogima ništa i ne znači, pa dosadio i Dovli i ljudima. Nejma me slijedeća dva mjeseca najmanje. No, ako mi na um padne kakva slikica vezana za Rajvosa ja ću poslati Velikom Meštru, a do njega je onda hoće li dati prolaznu ocjenu ili ne. Za svakog to vađi. Svoj se raji izvinjavam na opširnosti uz napomenu da sam imao želju da ta podrumska “baza i oaza” ipak ostane kod nas zapisana ili po sjećanjima oslikana, a to zaista nije bilo moguće napraviti u jednom nastavku.

Nadan

Pa nek bude OSLIKANA, kako kaže Nadan.
klik na link
KOD HUSE

Je li ova powerpoint prezentacija možda sa Havaja? Koliko znam “Kod Huse” se nije puzalo, išlo se na “časicu razgovora”, druženje, večeru , itd. Ove su ti sličice, druže Zlaja, više nego tendenciozno odvratne.

Prezentacija ima dva dijela. Prvi je ANTIALKOHOLIČARSKI. Sličice mogu biti odvratne samo onima koji se u njima prepoznaju. Meni su komične. Uostalom, odvratnostima nema mjesta na ovom blogu pa Vlado ovo može i izbrisati.

Sve je više posjetilaca-nazovi komentatora ovog bloga koji su raspoloženi da vrijeđaju. Naravno,gdje nema etike, nema ni estetike. Samo još fali ona ” dabogda te mater u bureku prepoznala”… Kod većine ne postoji namjera da bilo šta kvalitetno doprinesu ovom, rekao bih zajedničkom mjestu već tradicionalnog druženja i razumijevanja sarajevskih generacija. Pojedini nazovi komentatori se unaokolo godinama iživljavaju po mnogim rubrikama tipa “Pisma čitalaca”, na raznim mržnjom zatrovanim forumima i sobom donose taj novi stil “demokratične polemike” na način subjektivne interpretacije tog pojma i u mjeri-nemjeri koja im se čini dostatna da iskažu svoje unutarnje “autorske” i “intelektualne” naboje. Kada nema originalnih priloga dugogodišnjih vjernih autora ovoga bloga,u koje s ponosom ubrajam i sebe, tada kvazi komentatori upotrebljavaju copy-paste tehniku, sami sebe provocirajući da komentarišu nešto sta bi povukli sa drugih dostupnih web strana.Mnogi poznanici mi se javljaju izrazavajući nezadovoljstvo ovom transformacijom bloga. Objasnio sam im da sam i sam u nekoliko navrata počinio grijeh i upustio se u neprimjerene komentare, da pokušavam da suzdržim strasti i da se ponašam koliko toliko uljudno, pa to i ovaj puta obećavam, bar onima kojima je draga poneka od mojih iskrenih pričica iz običnog života. Mislio sam da napišem , otkinem od zaborava minule drugare i neke anegdote vezane za sarajevsku Kafanu San, ali će se, naravno, na svaku novu epizodu, posigurno navaliti neko od isnpirisanih copy-paste demokratičnih polemičara da oslikaju ono vrijeme, adete i ljude kroz svoju “lukavo” zamišljenu prizmu. Tako se dogodilo i sa Nadanovom namjerom.

Zlajin prilog ‘Kod Huse’ ne shvatih. Od bjelosvjetskih pijanaca do nostalgicnih slika Sarajeva. Po meni, udrobi sto ti je drago. Pa samim tim ne bas sve u direktnoj vezi sa tekstom.
No, sajt je za ventiliranje ideja, misli i osjecaja, pa moze i ova papazjanija proci.
Spavamo li zimski san?

U posljednje vrijeme sam u prilici da sa čuđenjem konstatiram kako mi komentari na blogu ne prolaze. Vodim računa o sugovornicima i ne vrijeđam, ali moje mišljenje kao u slučaju Nadanovoge “nadahnutog” osvrta moderatoru ne odgovaraju. Na face-u sam dobio potvrdu da se ne radi o Vladi K., već o njegovom zetu koji je preuzeo ulogu moderatora, a koji po meni nema potreban filing da razlikuje konstruktivan od nepodobnog komentara. Čudno je kako paušalni komentar (8). dobija prostor, a moj koji je konkretan bude uklonjen.
Dakle, moja primjedba ( na drugi način) na Nadanov opis kafane koju je poznavao i ljudi koji je danas posjećuju nije argumentiran i nije na bazi vlastitog iskustva. Rekao bih da se priča o današnjem vremenu oslanja na rekla -kazala i u glavnom na predrasudama stvorenim kod ljudi koji odavno ne stanuju na ovim prostorima.
Sarajevo osim papaka i došljaka još uvijek ima gradsku raju i u dovoljnoj mjeri, tako da Vaš, Nadane, izostanak iz tog kruga ne predstavlja neizmjerljiv gubitak za grad i njegove kafane.
Ne znam u kojem ste društvu odrasli, ali jezik kojim se služite da bi podcrtali (Muslimanski) primitivizam onda i sada, meni nikada nije bio blizak, a odrastao sam u Albanskoj ulici tik do V. Perića…
Možete obrisati i ovaj komentar, ali kod Sarajlija ostaje gorčina sadržajem bloga koji sve više postaje poligon za čudne stavove ne/jasnih namjera.
A, u ime one dvije starice kojih nema na pendžeru u V. Perića, umjesto Selama,
šaljem pozdrav,
Vozdra
Vaš Malik s Marindvora (Marijin /Braun/ dvora )

“Vodim računa o sugovornicima i ne vrijeđam”

naspram:

“Vaš, Nadane, izostanak iz tog kruga ne predstavlja neizmjerljiv gubitak za grad”.

NE IDE

Z

Kliknes na Malika a on ti gorcinom pravog Sarajlije s Marijin/Braun/dvora lagano priopci turimtikitu, a sto svakako nije jezik primitivizma, gluho bilo.

A glede Nadana: vrlo je moguce, dapace izvjesno je, da njegov izostanak izvan sa-kafanskog kruga ne predstavlja neki neizmjerljiv gubitak za grad i njegove kafane ali zato njegov izostanak predstavlja golemi gubitak za Be-Ha nauku i visoko obrazovanje.

Ovo je, dakle, jos jedan cudni stav ne/jasnih namjera.

Malikov komentar zaista odudara od atmosfere na ovom blogu. Nije uopšte čudo da mu je Vlado cenzurisao neke komentare ako su nalik na ovaj koji takodje nije trebao dobiti prolaznu ocjenu. Pitanje je zašto je uporan i pored cenzurisanih komentara i dalje se javlja, a njegova kritika blogu potvrda je da je zalutao. Pročitala sam nekoliko njegovih komentara i nijedan nije bio dobronamjeran. Ja dugo pratim ovaj blog, bilo je i ranije zajedljivih komentatora koji su vremenom osjetili da ne pripadaju ovom “društvu”. Vjerovatno su potražili neki drugi blog. Znam da Malik jedva čeka priliku da nekome replicira ili ga “nalijepi”, nisam sigurna da ću otvoriti njegov slijedeći komentar.

S poštovanjem, Naida Zaimović

Gospodine Malik,
Ja izbjegavam da unosim bilo kakvu malignost u komunikaciju s ljudima, pa to činim i kad se radi o anonimusima. Bojim se da se to za Vas ne može kazati. Što se tiče izostanka iz tog “Vašeg kruga”, ja znam da to nije nikakav gubitak ni za koga, pa ni za moju malenkost. A to šta Vi mislite da ja treba da mislim, te kako ja vidim stvari oko sebe, zaista ne zaslužuje bilo kakav komentar. Bojim se da ste malkice paranoični kad mi imputirate podcrtavanje nekog muslimanskog primitivizma, što nije baš ni lijepo, a ni fino od jednog čovjeka koji maltene kao svoje prezime uzima “Marijin/ Braun /dvor”. Svaki ovakav vid difamacije i gledanja na drugog kroz svoju preusku dioptriju stvaraju utisak da ste rođeni, odrasli i da živite u jednosmjernoj ulici, mislim mentalnoj. Helem, Vaš komentar bi na neki način mogao biti afirmativan u potvrđivanju davno utemeljene teorije da je učestvovanje anonimnih komentatora i njihova “hrabrost” u dijeljenju lekcija drugim jedna vrsta psihološke onanije. Ja bih se ipak prije složio s nazivom da su anonimni „heroji i velemoralisti“ ipak samo „lavovi iz mišjih rupa”.

Nadan

Poštovani gosp. Malik,
Mene nimalo (sada) ne čudi činjenica da se zaobilaze vaši pojedini komentari.
Vi ste potpuno pogriješili bioskop, umjesto u kino Radnik, ušli ste u kino Sutjeska..gledate pogrešan film..

Nema griješke. Išao sam u pravo kino svake nedjelje u 11 na matineju u Sutjesku i uživao u najavama Duška Dimitrovskog i novim itekako vrijednim filmovima. Ali ovaj film u komu su glavni glumci “blogeri/ce” s daljinskim upravljačem i osvrtima na sadašnje Sarajevo, gledam pozorno i komentiram na svoj način bez obzira koliko se to nekomu dopada ili ne.
Pođimo redom; poštovani Zeko, ostajem kod toga da nikoga ne vrijeđam, ali ne odustajem od izravne kritike koja zaista može netkoga pogoditi i izazvati uvrijeđenost.
Da točno, izostanak Nadana sa ovih prostora nije izazvao propast kako u normalnom životu grada tako ni u “naučnom”. Došli su novi, mlađi, obrazovani ljudi, školovani na prestižnim univerzitetima, neopterećeni nacinalizmom, predrasudama, multi, multi otvoreni…Neznancu “rimtitutuki” bih preporučio kada pokušava biti “duhovit” & originalan da pobjegne iz anonimnosti i predstavi se.
Što stiče g. Nadana i njegovog “naučnog” pristupa pojašnjavanja mišljenja anonimca s Marijin dvora iz ulice koja je zaista jednosmjerna, priznat ću da se prezivam Kulenović i kad “onaniram” onda to ne činim javno u blogosferi već u intimi svoga doma. Meni ne treba dodatna hrabrost da pojave koje postaju uobičajene na ovom blogu, nazovem pravim imenom;-blogersko srbovanje. Takvo mišljenje nije samo moje nego većine “današnjih” Sarajlija kojima Internet nije stran.
Kao što poštena, bojim se i naivna, Naida kaže, a to mi i brojni prijatelji sugeriraju, treba promijeniti sredinu i otići sa ovoga bloga. Otići, značilo bi pobjeći od suprotstavljanja različitih mišljenja i ostaviti prostor da se bolest “jednoumlja”nesmetano širi.
Ostajem otvoren za kritiku, ali ne mislim da ne treba Vam reći kako Vas je vrijeme, oli vrime pregazilo.
Stojte mi dobro i veselo,
Vaš,
anonimac,
Malik Kulenović

Konačno smo saznali ko je naš Malik. Izašao je iz poluanonimnosti. Neka nama našeg Malika. Zaista! Molim moderatora da postavlja sve njegove komentare, jer zaboga, šta ima tu ružno ako čovjek ima svoje mišljenje, koje će svakako biti obvezatan artikulirati na pristojan način. Možemo se totalno neslagati, ali ne smijemo nikog vrijeđati. A Maliku Kulenoviću najdobronamjernije poručujem da ubuduće malo pažljivije čita tekstove koje kritizira, pa i onu definiciju o “psihološkom onaniranju”, koja je bila čisto metaforičkog karaktera. Nadalje kad gospodin Malik govori o nekom mom k’o biva “naučnom pristupu”, mislim da je stvarno “polupao lončiće”, a izraz “blogovsko srbovanje” je stvarno ružno hipertrofirana i neprimjerena ocjena komunikacije jedne grupe ljudi koje i po ovim daljinama vežu neke čvrste veze zajedničkih sjećanja i porijekla bez obzira na nacionalnu ili vjersku pripadnost. Dragi Malik, nemojte, boni ne bili, pokušavati biti maligni, kad vjerovatno to niste u svom svakodnevnom životu. Kakav Nadan, kakav naučni život grada! Nadan ima određeni broj naučnih radova o kvalitetu kojih mogu govoriti samo eksperti iz određenih naučnih disciplina. Svi Nadanovi naučni i stručni radovi su dostupni međunarodnoj naučnoj javnosti koja jedina daje ocjenu istih. Gospodine Kulenović, podsjećam Vas da je nauka u BiH misaona imenica od 1992. godine, a što se može argumentirano dokazati. Nije nauka u BiH propala zato što nema nekog bezveznog Nadana tamo, već što nema stotina i stotina ljudi koji su se prema nauci i naučnom radu odnosili na mnogo ozbiljniji način, nego što se odnose ove nove generacije koje su došle. Zaboga, vjerovatno će se naš gospodin Malik opet nakostriješiti, kad navedem da sam potrošio podosta vremena i sve podatke o naučnom radu iz područja bioloških nauka, odnosno medicine, stomatologije i veterinarske medicine objavio u “Oslobođenju”. Te veoma transparentne podatke popratila je karakteristična sarajevska i bosanska šutnja, jer su podaci takvi da je svaki komentar izlišan. Uostalom, ako gospodin Vlado Kaluža nema ništa protiv on može te podatke objaviti na ovom blogu da budu na dispoziciji i Vama i ostalim ljudima. Konačno, gospodine Malik, mislim da bi trebali uzeti u obzir tragikomičnu činjenicu da i sam aktualni rektor Univerziteta u Sarajevu, znači glava Univerziteta, ima samo jedan naučni, bolje rečeno stručni rad koji je dostupan međunarodnoj naučnoj javnosti, premda isti univerzitetski funkcioner urbi et orbi telali da ima na stotine naučnih radova. Eto, kad glava Univerziteta ima samo jedan validan rad, šta kazati za ostale. A riba smrdi od glave! Uvijek je tako bilo i bit će! Na kraju da Vam kažem da ste me zaista do sada podsjećali na jednog od onih starčića koji sjede na balkonu u Muppet Show – u i stalno nešto odozgo dobacuju. Ako Vam se blog dovla.net sviđa dajte neki prilog istom, a ako Vam se ne sviđa ne morate ga posjećivati. Ja ne volim punjene tikvice, ali ne tjeram nikog da ih mora voljeti. Jednostavno, ne jedem punjene tikvice.

Ljudski je praviti greške ali samo prava raja ima hrabrosti da to prizna. Ja, evo priznajem da sam pravio greške.Eto, Mili kaže da je i sam u nekoliko navrata počinio grijeh i upustio se u neprimjerene komentare, to se desilo i meni pa sam od Vlade dobio po ušima. Nakon toga je nastupila pauza u cilju smirivanja duhova pa sada idemo ponovo ali drugim ritmom i u novim cipelama ali pod starim imenom.

Kad u nekom prilogu zapazite da ima nacionalističkih sadržaja najbolja je reakcija – NE REAGOVATI.

Evo zašto. 1. prvo će se razmotriti vaša krvna slika, da se vidi kakav grb nose krvna zrnca;
2. onda se, u zavisnosti od vlastitih, uzvikne “HA, znao sam!”; 3. uslijedi ad hock reakcija (rezultat ljutnje) ili sa zastojem (da se vidi kako će drugi reagirati); 4. Na kraju se polemike pretvaraju u nešto što sa prvobitnom nakanom nemaju veze.

Krive interpretacije izazivaju kriva reagiranja.

Zato: nakon “Otkud se ovaj pojavi?!” ignorišite i nemojte ga hraniti svojim komentarima koje on čeka ka’ ozebli sunce.

Znam da su mi “prigovarali” (kao i neprevazidjenim Batama – Jeftić i Rafajlović) da volim “miriti”, što nije tačno. Znam, a čini mi se i mnogi drugi, biti oštar, ali samo ako imam argumente. Ostalo su kafanske, kafićke, birtaške i krčmarske improvizacije, ili “priče iz mašte”.

Sve najbolje, Zeko

Ne znam kako mi je promaklo da ranije nisam čitao priloge Nadana Filipovića. Kada sam pročitao ove priloge, koje je odnedavno objavio, pade mi na pamet ona grčka retorska maksima: “Progovori da te vidim”. I vidio sam da je– sarajevsko-muslimanski rečeno-Nadan ilumli (učen čovjek) i kalemli (osoba koja je pismena). Mislim i da je duhovit , i da je dobar opservator miljea i poznavalac njihovih govora. Da, baš tako su naše nane govorile. Još u prvom Učiteljske(1946) naš pitomi školski drug Nedžad Kapetanović pričao nam je da mu je za vrijeme bombardovanja u drugom svjetskom ratu nena govorila: “Nećate bjez’ pod kamariju šišaju metehori”. Kao dijete sam stanovao u Nadmlinima i išao u školu na Vratniku, a kao student sam živio u ulici Bistrička medresa. Jednom me je raja iz razreda prošvercovala na serefe. Elem, poznavao sam stare govore i morao ih proučavati kao student. Ima u Nadanovom pisanju energije, živosti i temperamenta. Osobito me se lijepo dojmila samoironija na svoj račun i na račun svog naroda, što je njegovao i veliki engleski pisac Kolridž, kod nas i Radoje Domanović (da spomenem samo npr. jedan naziv njegove pripovijetke: “Razmišljanje jednog običnog srpskog vola” i dr.)
Bato Jeftić

E, moj, Herba Life, manageru, štovani g. Nadane, može biti moj rođače (Kulenovići & Filipovići su u rodu) & generacijo (stariji si dvije godine), dobro si me sjetovao.
Čak i upozorio:-…”Možemo se totalno neslagati, ali ne smijemo nikog vrijeđati…” da bi mi onda jezikom koji mi nije blizak “boni ne bili”, “metaforički” dijelio lekcije i krivo isščitavao prezime. Nisam se ja krio iza prezimena Braun, vengo sam ciljao na one koji dijele lekcije onima koji ispravljaju one kada se pozivaju na Marijindvor. Što se tiče tvog naučnog rada nije mi poznat, a na google i nema nešto što ti ide u prilog, tako da pozivanje na “Oslobođenje” i tvoje priloge u njemu, meni izaziva smijeh. Da si rekao kako imaš rad u nekom stranom stručnom časopisu, skinuo bih ti kapu( svoju) i rekao po tvom;-Aferim, jarane!. A, za ovog rektora možda si u pravu, jer i u najboljoj volji nisam mogao otkriti tko je na čelu hrama nauke nakon mog mentora i prvog direktora, uvaženog, dr. Božidara Matića.
Kao što vidiš, naša priča se udaljila od merituma stvari, od tvog teksta i prebacila se na nas. A, to nije cilj ove rasprave. Ne jidi se kako kažu ovdje u Splitu i uživaj u australskoj spizi.
Jedino u čemu se slažem s tobom je, ne volim punjene tikvice. Užas…
A, kad mi je Bog, moderator bloga, dao mogućnost komentara s “balkona” prije ponistre oli prozora, reći ću dragoj Naidi:-Slobodno otvorite moj komentar, umjesto “ljepljenja”, imate jedan lipi od srca pozdrav s Jadrana i Marin Dvora,
Vozdra,
Vaš,
anonimac, Malik Kulenović

Može biti da si Ti stanovao jedno vrijeme i na Obali. Imao sam jednog druga u djetinjstvu Malika Kulenovića. Možda smo i rođaci. Što se tiče naučnih radova, ja nisam u mašinstvu kao Ti, nisam u tehničkim naukama, ali eto Ti iz tehničkih nauka uhvati me da nemam ni jednog rada u nekom stranom stručnom časopisu. Would be rođače, moram Ti priznati da ja zaista nemam ni jednog stručnog rada u nekom stranom stručnom časopisu. Naime, vi mašinci ste više vezani za struku, koliko ja vidim po Tvom CV -u, ali Ti moram najpristojnije sugerirati da ipak razlikuješ struku i stručne časopise, od nauke i naučnih časopisa. Kad bih rekao da sam do 1992. godine objavio više naučnih radova u međunarodnim časopisima dostupnih svjetskoj naučnoj javnosti i da po H – indeksu mogu i sada, ovakav ihtijar, biti makar vanredni profesor, ali nikako u Sarajevu za koje nemam dovoljno kvalifikacija, Ti mi ne bi vjerovao, oprezni nevjerni Tomo! Za nadati se je da neću opet pripaliti Tvoj prekratki fitilj kad kažem da se bojim da i sada, nakon osamnaestogodišnje namjerne neaktivnosti, imam više naučnih radova od Tvoje ikone što sjedi u dnu Bistrika. Usput, would be rođače, nemoj se ba petljati gdje se možeš bez veze uvaliti u bruku pitanja bez broja i konca. Mislim da Te na to obvezuje i Tvoje časno prezime, jedne, ako ne i najstarije familije u Bosni. Ne čačkaj bez veze mečku, znaš Ti gdje. Dole! Hajmo bolan ne bio spustiti loptu na zemlju. Daću Ti napismeno da nećemo ni Ti, ni Dovla, ni moja malehna malenkost, ni ova sva raja koja hoće naći mrven rahatluka surfajući po kutku nostalgije, živjeti po stotinu godina. Opusti se čovječe i ne ljuti se čovječe. Bez veze glumataš ljutka. Znaš onu: “Ko ne cijeni svoju raju i taktiku, završiće u međuzonskom Vratniku!”
Haj nek si mi živ i zdrav, a ako te stvarno interesira moj CV, javi mi se na nadan@nadanherbcomp.com.au da ne zamaramo raju s našim diskusijama koje su se otegle k’o kišne dove u Gornjoj Maoči.

Vozdra

Nadan

Jel’ ono William Tuckery napisao VAŠAR TAŠTINE?

Zeko

Poštovani,
uradite što mislite da je potrebno, ali ste dužni ispriku Maliku Kulenoviću prof. i dr. strojarstva. Ako ostane ova polemika bez te isprike, bit će to neargumentiran napad na tog naucnika i sumnja da se radi o kradji identiteta.
zao mi je sto jedan tako uvazeni ex sudac i gospodarstvenik kao što ste vi zbog ovog bloga izgubio kredibilitet u gradu koji tako voli.
meni nije potrebna busija da kažem što mislim, jer ja to mogu reci izravno u oci pa i vama kada se (Inshalla) budemo sreli na ferhadiji.
jedno je sigurno, meni ne moze proci “srbovanje” tipa; pego, slobodan, bata i naivnost merhametli “ostalih”…
zivio sam i bez vas pa mogu i bez vaseg bloga. to ne znaci da vas necu pratiti.
ostajte mi u dobroj volji uz najbolje zelje u novoj 2011.
onaj drugi malik kulenovic

E, moj Malik…

…nasta si mi nalik?
z

Da mi je neko rekao da ću braniti Pegu ili Batu Jeftića lijepo bi se nasmijao.
Pa naš Pego i Bato Jeftić su veći Bošnjaci nego što je Papa katolik.
Naš Bato, koji je ako se ne varam profesor srpskohrvatskog jezika i književnosti ,koristi turcizme kao da mu je turski maternji jezik i u zadnjih nekoliko godina poslao je brojne priloge iz kojih se ne samo naslućuje nego i pouzdano da zaključiti na čijoj je on strani. Čak mu se sin ponekad javi i na ponos našeg Bate ne razlikuje se od oca. Pego je svojevremeno slao priloge u kojima nam je objasnio kako je on deset godina prije rata, radeći u Poljskoj, vidio šta se sprema i kakvi i odakle vjetrovi duvaju . I nikad nije propustio da spomene Beograd kao centar zla.
Dakle, dobri moj Kulenoviću, nemojte molim vas podmetati srbovanje našem Bati i našem Pegi jer ako se ja naljutim dovršiću ono što su Beran i Zečević započeli .

25 i 26 su top, ta fina enegija dovladovaca. Zadivljeno sam večeras pročitala sve komentare. Krenulo od kafanske priče i završilo na akademskom nivou, heeh. Bas sarajevski!
Malik, znam da u Sarajevu ima puno dobrih i kvalitetnih naučnih radnika. To što u akademskom vrhu sjede politički podobni (sa oskudnom listom radova), ne sprečava politički nezainteresovane da imaju dugu listu objavljenih radova u stranim medijima, te sa stranim i domaćim institucijama. Ima ih, i oni pošteno i sa entuzijazmom rade svoj posao.
U mojoj sadašnjoj zemlji boravka sam naučila nepisano pravilo: Niko nije nezamjenjiv. Pa tako ni Sarajevo neće propasti bez nas otišlih, to nije sporno.
I na kraju savjet: kad mene na dovla naljepe, ja prespavam sedmicu i nastavim dalje sa sljedećim aktuelnim prilogom. Svak ima pravo na svoje misljenje i tumačenje, ali ja ne moram svima moje ideje do daske protumačiti. Nek se ljute i razmišljaju, tja…
Pozdrav, Jasna

U pravu ste gos. Teufik, prof. Jeftic i Pego su zaista pravi Bosnjaci, mislim da je i prof. Zecevic tu.
Bato Brkic…..

Postoji anegdota o Sokratu od prije nekih 2.500 godina, kada je Sokrat govorio Ragori na trgu i izbivao iz kuće nekoliko dana.
Ksantita, njegova voljena žena, došla je i pukla mu šamarčinu. (đesba?)
Veliki Sokrat se uhvatio za obraz i krenuo kući.
Atena je, bezbeli, bila patrijarhalna sredina i pitali su ga zašto ne uzvrati.
Sokrat je, kao mudar čovjek, odgovorio: “Ne, prijatelji. Da ja Ksantiti opalim šamar, onda bi ona ponovo meni udarila šamar, pa opet ja njoj, a vi bi se izmakli i navijali. To nećete gledati.”

Kada su ovog čovjeka drugom prilikom upitali koja životinja najljuće ujeda on odgovori: Od divljih – KLEVETNIK, od pripitomljenih – ULIZICA.

Znam da je ovo „topla voda“ za većinu učesnika BLOG-a, al’ sam želio samo da podsjetim, prvo sebe pa ostale.

Ksantipa, mozda?

Jasna mi je dala “šlagvort” za objavu jedne statističke analize o naučnim radovima profesora i ostalih naučnih radnika na BiH univerzitetima koju je sačinio Nadan Filipović. Ovo stvarno odudara od inicijalnog Nadanovog članka o kafani “Kod Huse”, ali su nas brojni komentari doveli i na ovo polje interesovanja. Podaci iz ove analize su interesantni ali su namjenjeni specifičnom, odnosno, užem krugu čitalaca bloga zainteresovanim za ovu temu:

Učešće u globalnom naučnom doprinosu može se lako kvantificirati, svakako ako za to postoji stvarna želja

Nadan Filipović, Perth, Western Australia

U banjalučkim “Nezavisnim novinama”, od 2.1.2010 objavljen je veoma inspirativan “trigger – tekst” Adisa Šušnjara i Blaženke Lejić pod naslovom „Stariji profesori bježe od računara“. Tema članka je veoma aktuelna i velika je šteta što se veoma malo ili čak nikako ne uzima u detaljnije i svakako preciznije razmatranje pitanja “Šta se u stvarnosti dešava u nauci u Bosni i Hercegovini i njenom užem bivšojugoslavenskom okruženju?” Na to bi se pitanje lako moglo odgovoriti, posebno kada su u pitanju biomedicinske nauke. Poslao sam jedan komentar “Nezavisnim novinama”, ali po svoj prilici da redakcija nije bila dovoljno nezavisna da bi taj tekst objavila.

Da bi se zorno demonstrirala mogućnost objektivne procjene globalnog naučnog doprinosa svakog univerziteta ili fakulteta trebale bi se prezentirati najnoviji, kristalno jasni kvantitativni pokazatelji o međunarodno relevantnim naučnim radovima iz zemalja nastalih raspadom Jugoslavije, a koji se nalaze citirani u najpoznatijoj PubMed – bazi podataka. PubMed je besplatni pretraživač naučnih i stručnih radova koji se mogu smatrati relevantnim za ukupni svjetski svjetski fond biomedicinskih nauka, a to znači i iz medicine. U cijelom svijetu je opšte prihvaćen kriterij prema kojem se publikacije citirane u PubMed-u mogu smatrati radovima koji zadovoljavaju određene međunarodne naučne standarde. Zna se da je PubMed na kraju prošle godine, tačnije 21.11.2009. imao oko 19,3 miliona citiranih naslova naučnih i stručnih radova. Uvidom u te javne, svakom dostupne podatke lako se može utvrditi koliko naučnih radova u PubMed-u ima svaki od univerziteta na području država nastalih raspadom bivše Jugoslavije. Utrošio sam nešto vremena i sakupio te podatke, ali uz napomenu da nisam bio u mogućnosti pronaći podatke za Univerzitet u Novom Sadu.

Rezultati su slijedeći

Univerzitet u Zagrebu 5002
Univerzitet u Ljubljani 4097
Univerzitet u Beogradu 2598
Univezitet u Nišu 959
Univerzitet u Rijeci 687
Univerzitet u Splitu 609
Univerzitet u Sarajevu 563
Univerzitet u Skopju 332
Univerizitet u Mariboru 301
Univerzitet u Osijeku 297
Univerzitet u Tuzli 240
Univerzitet u Kragujevcu 231
Univerzitet u Subotici 93
Univerzitet u Prištini 75
Univerzitet u Mostaru 70
Univerzitet u Banja Luci 20
Univerzitet u Podgorici 9
Univerzitet u Bihaću 5

Iz ove tabele se jasno vidi da bosansko-hercegovački naučnici, znači oni koji rade na univerzitetima u Sarajevu, Banja Luci, Tuzli, Mostaru i Bihaću imaju ukupno 898 naučnih publikacija koje su citirane u PubMed – u, pri čemu svakako treba uračunati i one objavljene prije pedeset i više godina. Taj broj je oko 7,3 puta manji od broja publikacija objavljenih od strane hrvatskih naučnika, 4,9 puta manji od naučne produkcije Slovenije, te 4,3 puta manji od naučne produkcije iz područja medicine ostvarenih u Srbiji. Takođe se jasno vidi interesantne činjenica da su univerziteti u Nišu, Rijeci i Splitu bili naučno produktivniji od Univerziteta u Sarajevu, barem što se tiče medicine i biomedicinskih nauka.

Da bi se mogla napraviti neka polazna tačka za komparativnu analizu valjalo je prostudirati monografiju “Nastavnici i saradnici Medicinskog fakulteta u Sarajevu 1946 – 2006” kojoj je autor uvaženi gospodin profesor dr Izet Mašić sa Medicinskog fakulteta u Sarajevu. Može se reći da je gospodin Mašić napravio veoma originalan, kvalitetan i pregledan rad. On je naveo biografije svih profesora, vanrednih profesora i docenata, ne zaboravivši navesti i imena svih asistenata i drugih naučnih i stručnih saradnika koji su u toku tih 60 godina radili na najstarijem, a kako se danas smatra i najboljem medicinskom fakultetu u Bosni i Hercegovini.

Ako bi se osvrnuli na broj objavljenih radova nastavnika Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, znači publikacija redovnih profesora, venrednih profesora i docenata, a koje su citirane u PubMed – u, došlo bi se do veoma interesantnih podataka. Prema podacima iz 2006. godine koje je veoma seriozno pripremio profesor dr Izet Mašić, na spomenutom fakultetu je radilo 98 nastavnika, preciznije rečeno, 32 redovna profesora, 30 vanrednih profesora i 33 docenta.

Utvrđeno je da 32 redovna profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu imaju ukupno 543 rada citirana u PubMed – u. Od toga je 508 radova objavljeno na jednom od naših Daytonskim ustavom definisanih jezika, znači bosanskom, hrvatskom ili srpskom jeziku. Najveći dio tih naučnih radova je objavljen u Sarajevu, u medicinskim časopisima lokalnog značaja, a najviše u “Medicinskom arhivu” i “Bosnian Journal of Basic Medical Sciences”. Nadalje, 35 naučnih radova je objavljeno u inozemnim medicinskim časopisima, na engleskom jeziku.

U prosjeku na jednog redovnog profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu zapada oko 16 naučnih radova objavljenih u medicinskim časopisima lokalnog značaja, odnosno 1,1 naučni rad objavljen u inozemnim medicinskim časopisima.

Od 32 redovna profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu petorica imaju po 5 naučnih radova objavljenih u lokalnim časopisima, dva imaju 6 odnosno 7 naučnih radova objavljenih u lokalnim časopisima, dvanaest redovnih profesora ima između 10 do 20 radova uglavnom objavljenih u lokalnim časopisima, dok trinaest redovnih profesora ima preko dvadeset naučnih časopisa uglavnom objavljenih u lokalnim časopisima. Samo poneki od redovnih profesora koji imaju više od dvadeset objavljenih naučnih radova imaju i poneki rad objavljen u inozemnim medicinskim časopisima. Jedan od navedenih redovnih profesora se ističe sa preko 90 objavljenih naučnih radova, od čega je šest objavljeno u inozemnim časopisima. Možda će čitaocima biti interesantan podatak da je te 2006. godine na listi redovnih profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu bio i jedan koji je imao 32 naučna rada objavljena u jednom te istom lokalnom medicinskom časopisu, a to je “Medicinski arhiv”. Šesnaest redovnih profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu nisu objavili niti jednog rada u inozemnim medicinskim časopisima koji su dostupni svjetskoj naučnoj javnosti.

Trideset vanrednih profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu sa te liste iz monografije od 2006. godine objavili su 495 naučnih radova koji su citirani u PubMed-u. Od tih radova 31 je objavljen u inozemnim medicinskim časopisima. Jedan vanredni profesor ima samo 4 naučna rada objavljena u lokalnim medicinskim časopisima. Sedam vanrednih profesora ima između 5 i 10 naučnih časopisa koji su svi objavljeni u medicinskim časopisima lokalnog značaja. Četiri vanredna profesora imaju između 11 i 15 naučnih radova objavljenih u u medicinskim časopisima lokalnog značaja. Deset vanrednih profesora ima objavljeno između 16 i 20 naučnih radova citiranih u PubMed – u. Jedan od spomenutih profesora ima 6 naučnih radova objavljenih u inozemstvu. Tri vanredna profesora imaju između 21 i 25 naučnih radova citiranih u PubMed – u, a radi se uglavnom o radovima u medicinskim časopisima lokalnog značaja. Petorica vanrednih profesora ima između 26 i 39 naučnih radova, takođe pretežno objavljenih u medicinskim časopisima lokalnog značaja. U prosjeku na jednog vanrednog profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu zapada po oko 16,5 naučnih radova objavljenih u medicinskim časopisima lokalnog značaja, odnosno po jedan naučni rad objavljen u inozemnim medicinskim časopisima.

Jasno se vidi da nema nikakve signifikantnije razlike između redovnih i vanrednih profesora kada je u pitanju objavljivanje naučnih radova, bilo u medicinskim časopisima lokalnog značaja, bilo u inozemnim časopisima.

Docenti na Medicinskom fakultetu su objavili 374 rada citirana u PubMed – u. Od tih radova koje su publicirali docenti samo 15 je objavljeno u medicinskim časopisima internacionalnog značaja. Što se tiče univerzitetskih docenata sa medicinskog fakulteta u Sarajevu trojica imaju samo po dva rada citirana u PubMed – u, a radovi su objavljeni u časopisima lokalnog značaja. Dva docenta imaju samo po tri naučna rada, a dva docenta po četiri naučna rada, od kojih su svi objavljeni u medicinskim časopisima lokalnog značaja, preciznije rečeno ili u „Medicinskom arhivu“, ili u “Bosnian Journal of Basic Medical Sciences”. Četiri docenta imaju po šest publiciranih radova koji su citirani u PubMed – u, no jedan iz spomenute grupe ima jedan, svoj prvi naučni rad objavljen prije 32 godine u renomiranom svjetskom časopisu. Četiri docenta imaju po sedam radova citiranih u PubMed – u, a svi ti radovi su publicirani u sarajevskim medicinskim časopisima lokalnog značaja. Slijedi jedan docent sa 9 radova u PubMed – u, od kojih je jedan objavljen u inozemstvu, pa onda dvojica sa po 10 radova publiciranim u medicinskim časopisima lokalnog značaja. Četiri docenta imaju po 14 radova u Pubmed – u, a četiri sa po 17 radova navedenih u spomenutoj najrelevantnijoj svjetskoj bazi naučnih podataka. Jedan od docenata iz ove grupe ima čak 7 naučnih radova objavljenih u medicinskim časopisima internacionalnog značaja. Dva docenta imaju po 19 radova, a trojica imaju po 21 rad citiran u PubMed – u. Svi su ti radovi publicirani u medicinskim časopisima lokalnog značaja. Jedan docent ima 26 radova, od kojih je samo jedan publiciran u medicinskom časopisu internacionalnog značaja, dok jedan docent ima 33 rada citirana u PubMed – u, od čega su dva publicirana u medicinskim časopisima internacionalnog značaja. U prosjeku na jednog docenta Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu zapada po oko 11,3 naučnih radova objavljenih u medicinskim časopisima lokalnog značaja, odnosno po 0,45 naučnog rada objavljenog u inozemnim medicinskim časopisima.

Kada se, međutim, saberu svi radovi redovnih profesora, vanrednih profesora i docenata sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, ne uzimajući u ovoj prilici više asistente i asistente, proizilazi da broj objavljenih naučnih radova na spomenutom fakultetu iznosi 1381, a što je skoro dva i po puta više od ukupnog broja radova Medicinskog fakulteta citiranih u PubMed – u.

Vjerovatno je to posljedica učešća više naučnika u stvaranju i pisanju naučnog rada. Naime, opšteprihvaćena je činjenica da u radovima sa većim brojem autora postoji prvi ili glavni autor, a ostali participanti su koautori, prvi koautor, drugi koautor, itd. Neko nedobronamjeran ili pak dobronamjeran bi mogao reći da postoje i takozvane šeme dopisivanja, odnosno situacije poznate po principu “ja tebi, ti meni” , ili pojednostavljeno “ja tebe dopišem u moj rad, a ti mene u svoj rad, pa imamo obadvojica više naučnih radova”. Takva praksa, svakako ako je dokazana, ne bi trebala biti karakteristika samo jednog fakulteta u Bosni i Hercegovini. Polazeći od predpostavke da bi broj objavljenih naučnih radova trebao biti jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji kriterij prilikom izbora u zvučna univerzitetska zvanja ne samo na Medicinskom fakulteta Univerziteta u Sarajevu, već svugdje u svijetu, jasna je potreba za što većim brojem naučnih radova za napredovanje na univerzitetskoj hijerarhijskoj ljestvici. Pošto zasad nema jasno iskristalisanih pokazatelja o postojanju eventualnog umrežavanja autorstva i koautorstva to može ostati tema za neki drugi prilog.

I pored izazova određenih egzotičnih i svjetski unikatnih primjera redovnih univerzitetskih profesora sa pet, šest ili sedam naučnih radova citiranih u PubMed –u, a takvih je 2006. godine bilo čak sedam, te primjera vanrednih profesora sa pet, šest ili sedam naučnih radova, a konačno i docenata sa dva do četiri naučna rada, nema potrebe za bilo kakav komentar ili posebno fokusiran osvrt na kriterije prilikom izbora u ta navedena univerzitetska zvanja. Uostalom, brojevi najbolje govore.

Na osnovu svih prezentiranih podataka izgleda da je “naučna knjiga spala na samo dva do tri slova” na fakultetu na kojem su radili i stvarali velikani kao što su bili Aleksandar Sobovljev, Mladen Deželić, Nedo Zec, Pavao Stern, Ernest Grin, Vladimir Čavka, Jakob Gaon, Hajrudin Hadžiselimović, Seid Huković i još njih nekolicina. Svugdje je etablirano pravilo da novije generacije postižu više i bolje od onih starih, međutim, u ovom slučaju to je sasvim obrnuto, a što se može i kvantitativno dokazati. Za nadati se je da će u budućnosti to pravilo vrijediti i za Medicinski fakultet u Sarajevu. Da bi se situacija u pogledu naučne, međunarodnim kriterijima podložne produktivnosti učinila boljom u kvalitativnom, a i u kvantitativnom smislu, trebalo bi ostvariti neke neophodne preduslove. Prije svega treba misliti ne samo na materijalne preduslove, već obavezno i na definiranje stvarne vrijednosti svakog naučnog rada, s posebnom osvrtom na determiniranje kolika je stvarna naučna vrijednost svakog rada na globalnom, a ne na lokalnom nivou. Možda bi trebalo i lokalne medicinske časopise publicirati isključivo na engleskom jeziku, svakako uz recenzije međunarodno priznatih naučnika? Ovo bi mogloizgledati kao neka vrsta antipatriotskog bogohuljenja, ali niko ne može pobiti činjenicu da nema tog naučnika na svijetu koji će pored svojih obaveza učiti bosanski, hrvatski ili srpski jezik, da bi tako uspio saznati šta to novoga u medicini svijetu imaju saopštiti bosansko-hercegovački naučnici.

Da se nadovežem na Vladino:

…”Možda bi trebalo i lokalne medicinske časopise publicirati isključivo na engleskom jeziku, svakako uz recenzije međunarodno priznatih naučnika? Ovo bi moglo izgledati kao neka vrsta antipatriotskog bogohuljenja, ali niko ne može pobiti činjenicu da nema tog naučnika na svijetu koji će pored svojih obaveza učiti bosanski, hrvatski ili srpski jezik, da bi tako uspio saznati šta to novoga u medicini svijetu imaju saopštiti bosansko-hercegovački naučnici.”

Oni koji žive vani primjetiće kada uđu u doktorsku ordinaciju da na stolu nema mjesta ni za dodatnu olovku, obzirom da su stručni časopisi zauzeli sav slobodan prostor. Doduše, ne bi to bilo fer porediti sa našim doktorima koji bi pored maternjeg morali da nauče i jedan svjetski jezik, što je jako teško kada ti je i vlastiti stran.

Gdje smo, tu smo. Na dnu. Bili smo tu i 1945, na šta su nas nagnali oni iz germanije, pa smo sve morali početi nanovo. Ali ovo sada nije baš nanovo jer nas okupiraše ‘naši’ to do te mjere da se kulturno i znanstveno pogušišmo. Prijatno iznenađuje noćašnja akcija SIPA u Bihaću (za više, http://www.oslobodjenje.ba/index.php?id=11551), gdje su izgleda polupismeni lokalni predstavnici vlasti nepotističkim egzorcizmom utišali sve one koji su zaradili fakultetsku diplomu ili nešto više. Da li je to zadnja akcija za daljnjih 15 godina, nisu javili.

Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje
jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno
izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla,
nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete.”
Ivo Andrić

Komentar na Vladin prilog:
Scope je: ’statističke analize o naučnim radovima profesora i ostalih naučnih radnika na BiH univerzitetima’. Scope nakon par redova sužen na:´ biomedicinske nauke, a to znači i iz medicine´. Scope je dalje sužen na samo Medicinski fakultet. Pa gdje su ostali univerziteti?
Globalni podatak o broju objavljenih djela, ne govori mnogo o broju učesnika. Bolji je podatak o broju objavljenih djela po glavi naučnog radnika. Itd…. da ne talasam dalje.
Pozdrav Jasna

Kasnim, kasnim….al’ cu zato kratko.
Autor dao originalni prilog sa naslovom – “Kod Huse” – sjećanja na jednu kafanu fine sarajevske raje (3). Meni pitko. Interesantno. Nemam problema. Autor se izrazio kako je htio i najbolje umio. Nase je da procitamo ili ne. A Vlado nam je pruzio mogucnost / koju moze u svakom trenutku i uskratiti/ da komentarisemo. Svako prima pricu na svoj nacin a komentarise, vjerujem , kako najbolje zna i umije. Hoce da da makar i skromni doprinos. Eto mozda samo da poruci da je jos uvijek tu negdje, daleko, a medu nama. Pa i oni “ nazovi komentatori ” ili “ kvazi komentatori koji upotrebljavaju copy-paste tehniku”. U cemu je problem? Ista prava i za autore i za komentatore! Pa sta i ako ponekad uvrijede / iako je to postalo kao zvaka / to vise govori o njima samima. Nisam “ higijenicar “. Ali sve se moze posmatrati i malo drugacije. Nekima i sam naslov moze da postavlja pitanja, npr. Da li je “Kod Huse” navracala samo fina sarajevska raja / fsr /? Da li neko ko nije navracao “ Kod Huse” moze pripadati fsr?…Ko udara potpis i pecat na fsr? …A i prica moze postavljati pitanja? Tu su : stare cure Ulfeta i Behija, mi –fsr, te Vojvoda i oni. O ulogama koje su im dodijeljene – svako moze zakljuciti za sebe. I odgovoriti sebi kakav je ko u prici? Tako na primjer Autor kaze: “ Bile su to prave has-muslimanke. Klanjale su svih pet vakat namaza….” A one kazu: “…I to su muslimani. Vlašine su to s muslimanskim imenima. Karavlasi, a ne Vlasi! Ma gori od Vlašina! Munafici! Kako ce pred Mizan – terazije, bog hin ubio!” A eto ja sam poznavao podosta i nana i nena, koje su bile i malo manje i malo vise muslimanke a nisam cuo tako nesto. Pa sad ti saberi. Ako ja nesto ne vidim, ne osjecam, ne cujem, ne mirisem, ne znam… ne znaci da to ne postoji. Mozda drugi registruje. I nije cudno sto se neki pitaju i komentarisu na nacin koji se Autoru ne svida. A ostali odmah rafalno…. Za mene su svi komentari Zlaje i Malika br10 u redu jer je to njihovo dozivljavanje/ prelamanje price. Ono sto slijedi kasnije ne bih doticao. Dovoljno je Zeko br19 i 23 i posebno Dzemo br30.
Usput da zamolim nekoga od Autora, recimo Milija za jednu pricu otprilike “Ciko mogu li s tobom”. Ako treba objasnjenje onda ne treba prica.