Warning: Creating default object from empty value in /homepages/5/d94778607/htdocs/dovla.net-2/wp-content/plugins/view_counter/view_counter.php on line 52
dovla.net » Momo Kapor: “Keva”

Momo Kapor: “Keva”

Zdravo dragi Vlado,
vidim malo smo se
raznježili na Blogu, ljubav, nova ili bivša, stihovi što uzdasima odišu, sje?anje na vremena kada nam je srce ubrzano “lupetalo”.

O?ito, i tu je nostalgija pokidala šavove zaborava, pa izle?u uspomene i slije?u na stranice Bloga. A tu bi se mogla uklopiti i ova kratka pri?a, ne baš omiljenog ?ovjeka kod nas, ali popularnog i rado ?itanog od naše generacije, knjizevnika Mome Kapora.
Dunkve, ti si na potezu.
Srda?ni pozdravi, Josip Cico Kabiljo

” K E V A “

I oni kojima nije majka, zovu je Keva!
Kevo, dodaj ono! Kevo, opeglaj ovo! Ostavi, to ?e posle Keva!
Za one koji to ne znaju, treba re?i da su keve postarije i podeblje žene niskog rasta (danas, nažalost, vrsta u izumiranju) koje prebivaju, uglavnom, po kuhinjama, drže?i poput polumitskih li?nosti na svojim ple?ima ?itavu ku?u, porodicu, život, svet…
Otkako ih znamo, odevene su uvek isto, u ku?ne haljine od jeftinog tamnog cica ili porheta bezobli?nog kroja: ne zbog toga što nemaju šta drugo, ve? što im je potpuno svejedno kako izgledaju.
U džepovima njihovih šlafroka su raznobojne pilule za jestru, že?udac, glavobolju i one ruži?aste, za visok pritisak…  Na stubastim nogama proširenih vena, ižvakane patofne od kariranog filca koji je ve? odavno izgubio i boju i oblik. Kevama retko ko donosi poklone. Svi znaju – Kevi ništa ne treba!
Samo da smo joj živi i zdravi! I kad joj donesemo sto grama kafe (nemlevene) mi joj je i popijemo.

Ko ima sre?e da u ku?i ima Kevu, ješ?e najtajanstvenija, ve? odavno iš?ezla jela, za koja mnogi danas i ne znaju.

Keve su poslednja stvorenja u Beogradu koja umeju da kuvaju flekice s kupusom, grenadir-marš ili papazjaniju, da ne govorimo o knedlama šljivama ili bunar-kiflama, koje su to ?udno ime dobile po testu što je nekad moralo da se drži izvesno vreme u bunaru, da nakisne. Poznato je da Keve još uvek ne veruju kupovnim korama za gibanicu i da ih same “razvijaju” po ?itavoj ku?i: ?ak i za rezance u govedjoj supi!

I pored svih nau?nih dokaza o štetnosti, keve uporno dan-danas završavaju sva kuvana jela zaprškom od brašna i aleve paprike. One su pravi majstori za ajvar – taj “srpski kavijar” (kako ga je lepo opisao jedan francuski putopisac), a paprike peku po dvorištima na starim limenim šporetima.

Donedavno, tamo su pekle i pekmez od šljiva, a za vreme rata pravile sapun od loja i žive sode, pa ga posle žicom sekle na kocke. Zbog ajvara keve nikada ne bacaju tegle, dunst-papir i gumice. One ?e vam od sveg srca pokloniti slatko od dunja, samo pod uslovom da im posle vratite teglu!

Zanimljivo, Keva retko kada jede sa uku?anima za stolom, a opet ima problema sa težinom.
To je, verovatno, zbog toga što, borave?i ?itavog života u kujni iznad šporeta, neprestano udiše hranljiva isparenja, gricka i proba jela da bi postigla idealan ukus.
Kad im se razbole unuci, keve odmah bacaju antibiotike u ?ubre ?im ode lekar.
Temperaturu skidaju komovicom, projinim brašnom i vinskim sir?etom; zauške le?e slaninom iza ušiju; za le?enje upotrebljavaju i ”mast (propuštenu) kroz devet voda”, a u ormanu ?uvaju ?itavu zbirku ?ajeva.
Beli slez, kamilica, žalfija, nana, maj?ina dušica…
Ve? sama imena ovih ?ajeva le?e svojim magijskim, utešnnim zvukom.
Keve su poslednje osobe na svetu koje ?e zakrpiti sve ono što nijedan kroja? ne prima. Zbog toga uvek imaju kolekciju raznobojnih ”ibrišima”.
Keve su najtolerantija bi?a. Šiptar Abdulah, mada je ?esto sedeo sa nama za stolom, uvek je dobijao jela koja je Keva kuvala posebno za njega, jer mu je religija zabranjivala našu hranu.
U vreme ramazanskog posta, ni Keva nije pred njim jela, da ga ne povredi.
Jedini Kevin kalendar bio je – crkveni! Jedini izlazak za godinu dana, onaj na groblje – za Zadušnice.
Pa i tada, dok smo mi ostali jeli za pokoj duša, ona je neprestano služila pokojnike pod zemljom.

I makar da ste ve? prevalili pedesetu, Keva nikada ne?e zaspati dok se ne vratite ku?i.
U kuhinji ?e vas, mada ste ve? ve?erali, ?ekati poklopljeno vaše omiljeno jelo iz detinjstva – spana? sa faširanim šniclama. Ko tome da odoli?
Keve, te sveštenice i ?uvarke jednog davnog, iš?ezlog vremena kada se živelo mirno, pošteno i udobno, nažalost, nisu nikome uspele da prenesu svoje male tajne.
Tek kada nas napuste, ostavivši iza sebe dopisani Patin kuvar i kutiju za cipele punu naših fotografija iz mladosti, shvatimo da i dalje žva?emo, ali da su jela potpuno izgubila svoj ukus.

Komentari (64)

1
Bato Rafajlovi?
Monday, 4. March 2013 u 04:03

Džemo, jeste li za to da (ako) se Medjunaroda zajedica povu?e iz “okupirane” nam BiH i da se svi ponovo pohvatamo u zajedni?ko kolo ili ponovo za vratove, da se ponovo gledamo kao bra?a ili ponovo preko nišana?
Sude?i po Vašoj nepomirljivosti i izrazitoj sklonosti ka neopraštanju (a niste jedini), Vaša opcija je vrlo jasna. I to je upravo ono što nacionalni ?obani na vlasti o?ekuju od svog stada. Dokle god je netrpeljivosti i neoprosta BIH ?e imati iste na vlasti i tonu?e sve dublje. A stoke, kao što rekoste, i idiota, što re?e Mile – uvijek ?e biti… belaj nastaje kad prevladaju.
A Rade (#47) je u pravu; bar 90% komentara nema veze s prilogom (Keva), u kojem, u gotovo svakoj rije?i, prepoznajem i moju pokojnu mamu.

Pozdrav
Bato R

2
Džemo
Monday, 4. March 2013 u 07:56

Gospodine Rafajlovi?, kao prvo to je utopija koju i da se desi niko od nas ne?e doživjeti. Drugo, u tom kolu bi smo se mogli prebrojati, toliko nas malo ima. Je li mislite da bi se u to kolo uhvatili oni koji su se nakon osvajanja Srebrenice i užasnih zlo?ina “kona?no osvetili Turcima”. Kojim Turcima. Pa što ne napadoše Tursku, tamo garantovano žive Turci. Da li mislite da bi se u to kolo uhvatili oni ?ija su djeca bez razloga pobijena ili osaka?ena. Da ne spominjem zlo?ine i zlo?ince na drugim stranama jer ?e uzeti puno vremena. Teško ?e ovakva Bosna do potoka sti?i.
Zlo?incima i onima koji ih podržavaju, bilo koje da su nacionalnosti, kao i ovom djubretu Momi Kaporu o kojem je ovdje rije? nikada oprostiti ne?u.
Naravno da ima i normalnih ali ih je jako malo. Zašto to kažem, zato što medju mojim prijateljima ovdje u Australiji ima svih nacija. Dakle nisam nikakav nacionalista. Ja sam po “nacionalnosti” prvo Sarajlija a tek onda Bosanac i ništa drugo. Medju mojim bliskim prijateljima ovdje, vjerovatno ih poznajete, su Tihomir Cvjeti?anin i njegova supruga Ljerka, sestra od pokojnog gradona?elnika i legende Ante Su?i?a.
I na kraju da vam kažem da sam ja vec deset godina ovdje u Australiji predsjednik community organizacije pod imenom “Prijatelji” koja okuplja sve ljude sa bivših jugoslavenskih prostora bez obzira na nacionalnost ali i bez ikakvih predznaka u našem druženju. I jako lijepo se družimo.

Pozdrav i Vama. Džemo.

3
Kemo
Monday, 4. March 2013 u 14:01

Apropos „stada“ iliti „jata“:
Borim se ?itavog života da stojim iznad pripadnosti nekom „stadu“; tako se uvrstih u „stado“ onih, koji ne žele da pripadaju nekom stadu. Samim tim, ne mogu biti nepristrasan, ali mislim da je to ipak najmanje zlo.
Dok god se ne oslobodimo na?ela: Najgori „smrad“ (“idiot“/“zvijer“/“ne?ovjek“) od „mojih“ mi je draži od najboljeg „njihovog“ ?ovjeka – ne?emo se izvu?i iz labirinta mržnje… A upravo to, (nažalost: uspješno) propagiraju i zahtijevaju/o?ekuju od bira?ke mase klerikalne vo?e i nacionalisti.
Roosevelt’s Secretary of State, Sumner Welles, once said “Somoza’s a bastard!” And Roosevelt replied, “Yes, but he’s our bastard.”

4
ivana
Monday, 4. March 2013 u 16:11

Poštovani gospodine Ljubiša!

Ako mi bude dopušteno od Odjela za ?udore?e i gramatiku , iznijela bih svoje mišljene u vezi zabrane pominjanja /emitovanja / imena M.Kapor, E. Kusturica i dr. Mislim kako nije na odmet, dapa?e, razmijeniti mišljenje, naravno, bez vrijedjanja. M . Kapor je, ve?ina zna, sprije?en braniti se. Kusturica je živ, neka se sam brani, iako sumnjam kako ?e se E. Kusturica braniti ili nekog napadati po blogovima i tako se besplatno reklamirati.
Razlog što se javih komentarom je da /mimo prijatelja joj/ pomognem kontesi kako ne bi korespondirala s mrtvim ?ovjekom i tako se provaljivala, kako se to kod nas u šeheru kaže, a ujedno i skrenula pažnju kako ne prili?i, barem ne kontesi , nekog nazivati gadom, a njegovo ništa ne pro?itati, pa ne znati, izme?u ostalog, ni da li je ?ovjek živ. Kontah, ?im Ane u tekstu I. Mandi?a pro?ita ..karmine, skonta?e da je Kapor umro.

Nikada nisam pripadala onima koji su pisali jedno, a naknadnom pame?u /tzv. ?ar pame?u/ dopisivali drugo ili se odricali prvog, ?ara radi. U ovim smutnim i teškim vremenima, na stotine na?ina mi je stav iskušavan, ali je ostao neprora?unat i nepotkupljiv. O knjizi M. Kapora „Poslednji let za Sarajevo“, mislim baš kao i Igor Mandi?, nema ni?ega mrzila?kog.

Komentarom sam pružila priliku Ani i drugima da pro?itaju i druga?ije mišljenje. Ništa više. Šta je M. Kapor pri?ao s prijateljima, ne znam! S kim je rujno vino pio u potaji, ne znam. Šta je mislio M. Kapor, ne znam, ali znam mnogo slu?ajeva u šeheru, gdje su ljudi odbijali pomo?i doju?erašnjim prijateljima „nezgodnog“ imena i prezimena, jer su kažu, znali kako im je srce na Palama, guraju?i ih na taj na?in u strah, neizvjesnost, a nažalost, ?esto i …..
Nikada nisam nikog imala na Palama. Nikada mi srce nije bilo na Palama, u Beogradu, Srbiji. Još uvijek je tamo, gdje mu je i mjesto. U grudima!
Mogu?e zbog toga ovako i pišem!
S poštovanjem,
Ivana

5
Rajko F. Crnogorac
Monday, 4. March 2013 u 16:24

moKe ti si duša sarajevska, baš, baš…nažalost ne pikas se u novonastaloj strukturi grada.
Zato su se mnogi, kao i ti i ja, tuspasili negdje drugo.

6
ivana
Monday, 4. March 2013 u 17:47

Poštovani Krsto!
Žao mi je što izgleda kako se javljam svojim sarkasti?nim komentarima. Nanijetim ja ja’na pisat kako se sunce, k’o užarena okrugla, jašta neg’ lopta, ne?e kvadrat, valjda, pojavilo iznad Bi…strika…. taman sve to….kad …otvorim dovla net., a ono ve? pis’o nakav heroj jal heroina, pa k’o samo oni preživjeli Veliki belaj… pa samo oni vole svoj narod, ostali …jok…pa k’o biva tol’ko im bilo teško da imaju ekskluzivno pravo na mržnju. ?uj! Taman da povjerujem, kad…. najbu?niji- oni koji su Veliki belaj…haj’…ne?u.
Najpotresnije piše …haj’ ne?u….haj’ ,vako ?u…..
Dokle god jedina heroina roda svoga piše , moje je da ?utim i ništa drugo. Šta su Sarajlije i svi drugi gra?ani BiH prošli u ratu u odnosu na njene patnje? Suzama je topila plaže Kube, Kariba i dr. Zbog ogromnog priliva njenih suza , vidno su za vrijeme trajanja rata kod nas bile poreme?ene plima i oseka Meksi?kog zaliva, Atlanskog okeana…..
O gubicima njenim ne mogu ni da pišem, mlazaju mi suze.
Jednom je izbezumljena od bola izgubila neseser i što je najstrašnije, nikad ga više nije našla. O /zbog tuge/ razbijanju o zid barem dva daljinska upravlja?a…..
Kako je mir, heroina roda svoga , umanjila je svoje aktivnosti /barem javno/ te koriste?i iste suze/da se ne baci/ , biva ?esto raspršiva? ljubavi.
Zato ja i ne pišem ništa, poštovani Krsto!

7
Ze?evi? Ljubiša
Monday, 4. March 2013 u 18:34

Poštovana Ivana,
Nisam TRAŽIO zabranu, nego SUGERISAO neemitovanje i predo?io razloge.
Moje priloge sam objavljivao za života pomenutih pa su mogli da se “brane”, da su, naravno, ?itali Dovla blog. I ako bi za to imali interes. Moj stav o “Poslednjem letu…” je bio negativno ocijenjen. Valjalo bi ga ponovno pro?itati. Sa umrlim sam se poznavao u Sarajevu i neposredno nakon njegovog dolaska u Beograd. Kažem ‘poznavao’ jer, koliko ga znam, on je imao samo poznanike a ne prijatelje i drugove. Uklju?ivo i, od njega promovisano intimno prijateljstvo, sa Zukom, kojeg sam dobro poznavao.
Sve najbolje
Ze?evi? Ljubiša

8
Milutin Pejcic
Monday, 4. March 2013 u 19:32

Re: Muradif Tanovic #44, Dejan #43
Dragi Muradife, crkva i džamija nemaju nikakve veze s ne?ijim (ne) posedovanjem elementarnog ku?nog odgoja i (ne) poznavanja elementarnih civilizacijskih normi komunikacije.
Što se ti?e Dejanovog komentara što si mi ga preporu?io.
Dragi Dejane, potezanje slavnih pokojnika Hitlera, Staljina, Džeka Trbosjeka, Džingis Kana, da ne spominjem “naše” Antu Paveli?a, Slobu, Tudjmana, u kontekstu moje primedbe na eufemisti?ki re?eno “nedoli?an odnos” nekih komentatora ovog bloga prema pokojnom Mom?ilu Kaporu ima smisla koliko i potezanje mog imena i dela u kontekstu politike Baraka Obame.
Ipak, kad si ve? naveo pomenute pokojnike otkri?u ti da je o njima napisano veoma mnogo knjiga. Zna?i o njima je veoma mnogo re?eno u pisanoj formi od veoma mnogo ljudi.
E kad prona?eš da je i u jednoj jedinoj knjizi nekom od ovih slavnih pokojnika njen autor prilepio one jalijaške prideve koje neki komentatori ovog bloga tako štedro prilepiše pokojnom Kaporu da?eš malo smisla svom komentaru.

9
Ljiljana
Monday, 4. March 2013 u 20:07

Papir trpi SVE, a dovla.net SVAŠTA. Ovo se, naravno, odnosi na ve?inu komentara uz ovaj prilog. Ne izuzimam iz te ocene i moj :).

Tek kad sam letimi?no pregledala neke od njih, pro?itala sam i osnovni tekst. Pisca ovog teksta ‘upoznala sam u ‘Bazaru-dnevnik jedne Ane’,. Bilo je to davno, valjda nisam pogrešila. (U nazivu lista i naslova teksta).
Ne znam ?iju je On ‘kevu’ opisao. Moju, sigurno, nije, ali me je tekst rastužio.
Isto kao kad je A. Sidran, pri?ajuci sa mojom koleginicom u našoj kancelariji, objašnjavao na koga se u stvarnosti, odnosi svaki lik iz ‘…Doli Bel’. Pa, oni su na Kova?ima, tih posleratnih godina stvarno ‘tako’ živeli, a ja sam mislila da je to samo filmska pri?a.
M.Kapora nikad nisam i li?no upoznala, a A. Sidrana jesam. Lepo mi je kad ?itam Dela M. Kapora, a uživala sam taj put u kancelariji slušaju?i A. Sidrana.

10
Slobodanka Hodak-Ko?an
Monday, 4. March 2013 u 23:01

Moje vidjenje postavljenog teksta na dovla.net je da je tekst postavljen da bi nas podsjetio na dolaze?i nekada veliki praznik u našoj bivšoj Jugoslaviji – 8 Mart – Dan žena, dan Majki, dan Baka, Tetki i svih ostalih ženskih ?lanova porodice.
Bilo kako da smo zvali tu svoju kevu, majku, mamu, hajde da se podsjetimo koliko su one zna?ile u našem životu, koliko su tragova ostavile u nama. Tragove ovakve mržnje koji se mogu pro?itati u komentarima bilo bi suludo povezati sa imenom jedne mame, majke, keve… ma kako je zvali. Poklonimo im trenutak pažnje i sje?anja na sve ono što su u?inile za nas. Za sve neprospavane no?i kada su bdjele nad nama, za sva razbijena koljena koja su baš one znale da zalije?e, za sve bolne rane koje su one znale poljubiti da bol prodje. Pa zar su zaslužile da im se ovako vrati, da sa ovoliko mržnje se po?ne komentarisati na tekst koji je imao sasvim drugu svrhu.
Svi tekstovi posve?eni majci napisani od bilo koga su meni dragi tekstovi. Svaki opis majke ima nešto sli?no mojoj majci, mojoj mami kako sam je zvala. I danas kada više nije sa nama, ja je se sje?am po dobrom i dragom nasmijanom liku. Ma koliko bola je bilo u njenoj duši njen osmjeh je uvijek bio tu za mene, za moju sestru, za bakinu unu?ad.
Zato, postidite se ovakvih nacionalnih komentara na tekst o jednoj kevi, majci, mami i sjetite je se u petak kada dodje taj 8. Mart. Sjetite se prvih mimoza (Sarajevska tradicija) koje smo joj poklanjali, sjetite se jeftinih parfemi?a i karmina dre?avo crvene boje koje smo joj poklanjali od srca, a ona ih ?uvala za uspomenu jer dolaze od njenih najdražih, njene djece koja su bila sav njen svijet. Ali svijet bez mržnje.
Zato, draga moja mama, majko, kevo (ali ipak nikada stara), sjeti?u se tebe na tvoj dan, na dan na koji si uvijek nastojala da ugodiš svima sa lijepim ru?kom, kola?em, ukrašenim stolom.
Hvala ti mama, majko, kevo što si me odgojila da cijenim i poštujem sve ljude na svijetu i da ih djelim na dobre i zle. Pa i one zle da pokušam nau?iti dobru.

11
Urednik
Tuesday, 5. March 2013 u 00:19

Ovim divnim Slobodankinim tekstom zaklju?uje se diskusija ili polemika na ovom prilogu!!!
Slobodanka, hvala!

12
Dejan
Tuesday, 5. March 2013 u 03:22

Poštovani Uredni?e,
Dozvolite jedan izuzetak. Dužan sam odgovor Milutinu Pej?i?u, a ovaj ?lanak je ina?e interesantan kao dokument. Hvala unaprijed.
adolf-hitler_02
Broj geta, radnih logora, koncentracijskih logora i tvornica smrti tokom Hitlerovog režima od 1933. do 1945. bio je diljem Evrope znatno ve?i nego se do sada mislilo, ta?nije 42.500, prenio je The New York Times najnovije rezultate istraživanja Ameri?kog memorijalnog muzeja holokausta.

Radi se o brojci koja je zna?ajno ve?a od one koju je procijenila ve?ina histori?ara, a zapanjeni su ostali i stru?njaci za holokaust.

Direktor Njema?kog historijskog instituta Hartmut Berghoff rekao je da je brojka zaprepaš?uju?a. “I prije smo znali kako je život u logorima i getima bio grozan, ali ove brojke su nevjerojatne”, rekao je.

Dokumentirane lokacije uklju?uju ne samo “centre za likvidaciju” ve? i hiljade radnih logora gdje su zatvorenici proizvodili ratnu opremu, logore za vojne zarobljenike, centre za “pomo?” gdje su bile zato?ene trudnice koje su bile prisiljene pobaciti ili su im bebe ubijane odmah po ro?enju te bordele u kojima su žene i djevoj?ice bile prisiljene na seksualne odnose s njema?kim vojnim osobljem.

Auschwitz, s još nekoliko koncentracijskih logora, je u kolektivnoj svijesti postao simbol nacisti?kog stroja za ubijanje, kao što je i Varšavski geto, poznat po ustanku 1943., postao simbol golemog zatvora na otvorenom za jevreejske porodice u svom rodnom gradu, ali ta mjesta predstavljaju tek maleni dio jedne cijele mreže logora i geta.

Glavni voditelji projekta, Geoffrey Megargee i Martin Dean, procjenjuju da je u tim logorima i getima umrlo ili bilo zato?eno izme?u 15 do 20 miliona ljudi. Svoje istraživanje su dokumentirali u enciklopediji od sedam tomova, a Muzej holokausta je objavio prva dva toma. Do 2025. o?ekuje se objavljivanje još pet tomova.

Naravou?enije: Nemoj da bi neko nešto ružno rekao o pokojniku!!!

13
Džemo
Tuesday, 5. March 2013 u 03:47

Dragi Vlado. Znam da je diskusija završena, ali moram zaista nešto da kažem. Ne moraš ti to objaviti. Znam da je poenta bila na tekst o majkama ili kako Mom?ilo re?e kevama. Nimalo mi nije smetala tema majke ili keve, meni krv provri kada se na ovaj blog dobre sarajevske raje stavi bilo šta pod imenom bilo koga što je i najmanje doprinijelo da se ta ista sarajevska raja umjesto druže, dopisuju ili ?ataju preko Interneta. ?itao sam i ja Mom?ila kao i mnoga sarajevska raja, i stapao se sa njegovim knjigama, ali zar je malo zla bilo, zar je i on trebao da doprinese tome. To ne mogu oprostiti ni njemu ni bilo kome.
Ujedno, da zahvalim mojoj prijateljici Slobodanki Bobi Hodak što nas je dozvala pameti. Ponekad zaista i treba tako.

14
Bebina
Wednesday, 30. March 2016 u 16:53

Veoma je nekulturno skidati tekstove sa tuđih blogova (u ovom slučaju sa mog; Momo Kapor: Keva) zajedno sa fotografijom ilustracije i ne navesti izvor.

Upišite komentar

Vaš komentar