Naim Logić: Chicago Basin (Colorado)

Za Labor Day vikend sa Ramizom i Kenanom napravili smo nezaboravnu turu u Chicago Basin u jugozapadnom Koloradu.

Spustili smo se iz Silvertona atraktivnim ćirom do Needletona …

 1

… i posjetili 4 fourteenersa u kruni Chicago Basin.

2

… Windom Peak (14,082ft = 4.292m)…

Otvori integralni članak »

Отац ми је био Жан, мајка Жилијет, а ја Сержан

Срђа Калембер, кошаркаш прве генерације наше репрезентације, с посебним емоцијама дочекује сваки наш меч с Француском, па тако и данашњи у Љубљани

Срђа Калембер прошле године у „Политици”

Француска је моја друга домовина, али никада нисам хтео да узмем њено држављанство јер сам сматрао да бих тако издао Србију – каже кошаркаш прве генерације наше репрезентације Срђа Калембер (85), који сваку нашу утакмицу с Французима дочекује с посебним емоцијама, па тако и данашњу у Љубљани.

И данас држи рекорд са девет титула државног првака: од првих 10 Звездиних узастопних трофеја (1946–55) недостаје му само један, кад је био у војсци. Кад је одлазио с Калемегдана хтео је да ради као новинар, али га нису примили, како каже „из партијских разлога”. Пошто је имао добре везе с Француском, отишао је 1958. и с краћим прекидима тамо остао до 1989.

– Француска ми је била суђена. Мој отац Јован као млади потпоручник, пилот, завршио је војну академију у Шартру пре Првог светског рата, у време кад се стварала српска авијација. Мајка Јулија завршила је гимназију у Паризу. Оца су тамо звали Жан, мајку Жилијет, а кад сам ја стигао у Нант, 1958, постао сам Сержан – говори Калембер који је играо за репрезентацију на европским првенствима у Прагу (1947) и Москви (1953) и на Првом светском шампионату у Буенос Ајресу (1950).

Otvori integralni članak »

Zijada Rajkov: Iz sunčanog Calgary-ja

Eto, još malo pa smo u Brazilu, a u Bosni, umjesto da počnu na zajednički način doživljavati pobjedu momaka koji su zaista sve dali od sebe, da bi nas sviju bar na trenutak odvojili od surove bosansko-hercegovačke stvarnosti, mediji se trude u tome ko će koga nadjačati sa informacijom o navijanju političkih lidera. Vrijeme je da se novinari takvog kova, počnu kažnjavati, poput divljih taksista na sarajevskim ulicama.
Koliko demokratija vlada u Bosni i Hercegovini je najbolji primjer upravo ova struka-novinarstvo! 
Oni u naše ime odlučuju, uz svoje nacionalne šaptače, koga trebamo voljeti, kome se prikloniti i za koga navijati. 
Federacija već godinama na provokacije iz Republike Srpske uzvraća “na turski način“, a Republika Srpska “na srpski”.

files
A u Brazil idu oni kojima su i REPUBLIKA SRPSKA i FEDERACIJA BiH UCRTANI  NA  MAPI  KAO  DRŽAVA  BOSNA i HERCEGOVINA.

Otvori integralni članak »

Divna Krautblatt: Super gumica

Devedesetih godina prošlog vijeka pričao se vic o predstavnicima naroda, dok su se oni provodili po bjelosvjetskim metropolama, pa tako pitaše predstavnika srpskog naroda, poslije jedne posjete Americi, kako vidi Ameriku, a on će: Super zemlja, super uređena, samo je malo Srba, pa ne znam da li da ih brojim ili da idem po katastru.

Vjerujte, mene niti budi Kožo, ni Pepo…. niti bilo ko, ali poslije dva iza ponoći,ne mogu oka sklopiti, a svakim danom sve manje spavam, kako se približava dugo očekivan popis stanovništva u našoj zemlji.

Svaki dan sam sve bliže onim devedesetim, kad je u modi bilo proglašenje srpskih opština, po jadnoj i čemernoj Bosni. Tako u razredu, u školi u koju je isla moja kćerka, počeše dijeliti djecu da se izjašnjavaju, ko je koje vjere i nacije, da li su dijelili kućne ljubimce po vjeri i naciji, nije mi poznato, ali desetogodišnju djecu jesu. Ja sva nervozna, ljuta ko ris, velim šta si rekla, a ona onako kao i svi. Znaš, prva se javila Anja (kćerka jednog poznatog kolege sa ondašnjeg TV), a kako je ona najbolji đak i sve zna, a rekla je da je Jugosloven, pa svi tako rekli. Bi mi lakše, “falim” joj ćaću, da je super odgojio dijete, ali ne lezi vraže, samo do prvih ispaljenih metaka, pa tako ćaća vrlo brzo izbrisa sve one vrijednosti zajedništva, bratstva i jedinstva, a ja još do dana današnjeg se pitam gdje to prodaju te fantastične gumice za brisanje, da u trenutku izbrišu sve što smo gradili desetljećima. Izbrisa, pa zbrisa na Pale, izvinjavam se, u Pale. Kao i on, i mnogi drugi gumicama izbrisaše, vjerovatno nije im ni do tada ništa značilo. Izbrisaše i zbrisaše u brda i planine, pa s geografske karte izbrisaše mnoga sela i gradove, pa izgradiše neštoninašta” nalik.

Otvori integralni članak »

Kemal Huseinćehajić: E, Bosno pokarana

ili: Kupila plave gaćice za svadbu

Kemo

Napisa naš blogovski suradnik Buja jedan interesantan prilog (Branislav Bujić: E, Bosno poharana, objavljeno: Thursday, 5. September 2013 u 18:50 CEST, pod Aktuelno, Saradnici, otvoreno: 272 puta). Objavi Vlado prilog Avde Sidrana: Prijedlog za novu himnu (objavljeno: Friday, 6. September 2013 u 11:01 CEST, pod Razno, otvoreno: 138 puta). Buja pokušava opisati opštu zavrzlamu oko nacionalnog izjašnjavanja uoči predstojećeg popisa, tema koja je od kardinalne važnosti za budućnost države, mislio sam da će biti mnogo raznovrsnih komentara na njegov prilog. Za Sidranov prijedlog himne sam bio ubijeđen da će izazvati komentarski vatromet i žučnu diskusiju sa argumentima pro ili contra već prema „uglu viđenja“, ali sam se u oba slučaja prevario. Izgleda da te i takve teme nisu zanimljive i da su za čitalačke mase iliti široku publiku daleko važnije (prema podacima iz Avaz-impressum-a:  7 miliona posjeta i milion različitih Internet posjetitelja iz BiH i svijeta mjesečno, te 30 miliona otvaranja stranica u istom periodu) druge teme. Evo šta sve čitalačku publiku u BiH čini jednom od najobavještenijih na svijetu:   

Pišekica kupila plave gaćice pola sata prije svadbe.

Valjda je u zadnji čas saznala da čovjek navija za Želju.

1-nikolina i vidoje777

http://www.avaz.ba/showbiz/film-i-tv/pisek-kupila-plave-gacice-pola-sata-prije-svadbe

*

Glumica taksistu koji ju je pokušao silovati ugrizla za penis.

2-Jelena-Golubovic

http://www.avaz.ba/showbiz/film-i-tv/glumica-taksistu-koji-ju-je-pokusao-silovati-ugrizla-za-penis

*

Otvori integralni članak »

Predrag Debevec – Pego

pego    13.09.2012.-13.09.2013.

SJEĆANJE

Na Igmanu

ReklamaNapisao:
Saško Fetahagić

 

Intervju: Šimon Peres – čovek za sva vremena

 Mira Adanja-Polak

Serija “Ekskluzivno”, subota, 13:45, Prvi program RTS-a

Da, to je bio moj najteži intervju do sada.

Sedim preko puta čoveka čija je politička karijera duga 68 godina. Dva puta je bio premijer Izraela i ministar u 12 vlada svoje zemlje. Njegova figura, vitalnost, spontanost i mozak koji radi kao švajcarski sat – zaista me oduševljavaju.

Srela sam ga jednom, pre dvadesetak godina, na kratko, i toga se seća. O našoj zemlji zna puno i pamti mnogo toga. Znam da sedim preko puta verovatno najčuvanijeg predsednika u svetu. Danas ima 90 godina. Ima toliko mudrosti koje mogu da čujem. Intervjuisala sam ga pre dve godine u Predsedničkoj palati u Jerusalimu.

I danas sam svesna i znam da je intervju dobijen upornošću, velikom željom, dobrim dugogodišnjim kontaktima sa ljudima koji se bave svetskom politikom i strategijom, a to su Peresovi prijatelji od detinjstva. Njih nije mogao da odbije.

Pamtim njegove rečenice. “Ni jedna zemlja ne može zaustaviti istorijski tok. Dok tragam za mirom u nama i sa našim susedima, svet se potpuno menja. Današnji problem za Vas i nas je kako da usvojimo taj novi svet. Svet potpuno nov.”

Slušam dosta i čitam – govori mi Peres, posmatram ljude i pokušavam da razmišljam unapred. U sledećih deset godina najveća otkrića biće vezana za ljudski mozak, kaže on. Ljudski mozak je najprecizniji instrument koji postoji na svetu.

Tokom intervjua nije bilo napetosti – jednostavno smo razgovarali. Napeti su bili oni nasuprot kamera – njih tridesetak gleda i sluša. Svesna sam bila i tada da sam intervju radila u vreme velike napetosti u tom regionu, i tada a i sada.

 

Emisija je snimljena u Jerusalimu, 8. janura 2012. u 9 sati ujutro. Bila je nedelja, a u Izraelu je nedelja radni dan.

KOMENTARI

Slavlje u Sarajevu

SLOVAČKA – BiH 1:2

ZsH
*****
9

1

2

3

 

Otvori integralni članak »

Nenad Maglajlić: Kućni ljubimci

222Napisao sam davno u dnevnom listu „ Oslobođenje “ da Bosna i Hercegovina nema pravih intelektualaca, da joj nedostaje kritična masa koja bi svojim glasom i autoritetom nadzirala i kontrolisala sve što se dešava na javnom prostoru. Ništa slagao nisam. Danas je nažalost situacija puno gora. Ono malo intelektualaca kojim smo vjerovali izmjenjalo je dresove i u borbi za očuvanje vlastitih fotelja, pozicija, udružilo se sa crnim đavolom. Više je nego očigledno da ideologija ne postoji, da niko, ama baš niko, ne čini ništa u interesu građana. 

 Neću pisati o plemenskim starješinama, o etničkoj identifikaciji, o zabrani točenja alkohola u javnim objektima, o nezaposlenosti, o provedbi odluke Sejdić – Finci, o improviziranim štandovima u pješačkim zonama, o redukciji vode,  upravljanju motornim vozilima luđačkim brzinama glavnim saobraćajnicama. Pisat ću o psima koji su  preplavili ulice našeg glavnog grada.

Otvori integralni članak »