dovla.net

Postovani,

Ljubazno Vas molim da cijenjenim blogovcima postavite slijedeće pitanje jer sam sve živo pitao, te niko mi ne zna dati odgovor:

Na početku rata, moja kuća u Dubrovniku je bila znatno oštećena. Godine 1996, zbog gladi i teških uslova, kao i zbog neizvjesnosti, bio sam prinudjen da je prodam za 40.000 $US. Na moje zaprepašćenje, prije par dana sam vidio da se potpuno ista kuća sada prodaje za 350.000 eura!

Prije nekoliko dana sam čuo da je u Hrvatskoj sada na snazi zakon po kojem bi se takvo nepravedno stanje moglo ispraviti, te bih ja mogao da osporavam taj ugovor.

Da li neko ima saznanja ili pak iskustva u vezi toga. Veliko hvala.

Vozdra Dovla!

U “prepucavanju” na blogu na temu “Vratiti se ili ostati” navedeno je niz manje više dobro potkrijepljenih razloga “za” i “protiv”, baziranih uglavnom na subjektivnim kriterijima što je sasvim razumljivo i treba da bude tako. Situacija svakog od nas “dijasportista” je specifična i masa faktora (koji su za nekog presudni, dok za drugog ne igraju nikakvu ulogu) se stavlja na vagu pri donošenju jedne takve odluke.

Mozda i ja dam neko svoje mišljenje o svemu ovome, a za sada ti šaljem informaciju koju sam dobio, a navodno je prenio CNN.

Srdačan pozdrav tebi i familiji, T o b a Read more »

Barcelona. Grad u kome su održane XXV olimpijske igre 1992 godine.

(Taj veličanstveni dogadjaj ne možemo nikako zaboraviti jer smo fragmente sa tih igara pratili preko TV u ratnom Sarajevu koristeći t.zv. ukradenu struju. To je bio period rata u Sarajevu poznat pod nazivom ..nema struje ..nema vode..)

Barcelona svojom ljepotom mami turiste iz čitavog svijeta. Turistima se svi raduju.

Na svakom ćošku se nude sendviči u bezbroj varijanti, pecivo “Ciabata”….,osvježavajuća Sangria, pivo…crno vino La Rioja… Read more »

Na web stranici New York Times-a na top listi ‘Most popular travel’ na prvom mjestu od 10 destinacija nalazi se ‘Ljeto na Balkanu’, tačnije u planinama Bosne i Hercegovine. Razlog da se prijedlog za putovanje u Bosnu nađe na listi sa Madridom, New Yorkom, Copenhagenom, Rimom, Londonom je ponuda ‘eko-avanture’ u prelijepim krajolicima Maglića, ‘Nacionalnog parka Sutjeska’ i drugih bosanskohercegovačkih planina u kombinaciji sa biciklizmom, raftingom, pecanjem, pentranjem uz stijene itd.

Uz web stranicu bh.tourism.ba, glavni magnet za usmjeravanje pažnje na našu zemlju je već legendarni Tim Clansy koji već godinama obavlja volonterski poslove nepostojećeg državnog ministarstva za turizma pokušavajući svijetu, a prije svega Bosancima objasniti da je naša zemlja neiskorišteni zlatni rudnik turizma …

Peace Dividend: Unspoiled Hiking in the Balkans

Published: April 20, 2008

LAST summer, an exploratory group of five hikers walked among the majestic, jagged limestone peaks of Sutjeska National Park, eventually ascending to the top of 7,828-foot Maglic, the highest mountain in the country of Bosnia and Herzegovina.

There, they enjoyed views of Montenegro, then the newest nation in the world (it is now second to Kosovo, which declared independence in February). Led by Mountain Travel Sobek (www.mtsobek.com), a United States adventure company, the tourists were part of the first American adventure-travel group to explore Bosnia since the Balkan wars of the 1990’s tore Yugoslavia apart. Read more »

BRODARSKO DRUŠTVO “GALEB” JE ŠEZDESETIH GODINA PRESELILO U NAŠ KRAJ NA MARIJIN DVOR, U KRANJČEVIĆEVU ULICU /IZA VOJNE BOLNICE, PREMA ŽELJEZNICKOJ STANICI/, UPRAVO GDJE SAM JA STANOVAO /KRANJČEVIĆA STEPENIŠTE/. TE PROSTORIJE SU NARAVNO ODMAH POSTALE NEZAOBILAZNO SASTAJALIŠTE NAŠE RAJE UPRAVO RADI IZUZETNOG DUHA I OTVORENOSTI TADAŠNJIH ČLANOVA DRUŠTVA I UPRAVE. JASNO, SPOMENULI STE ČARLIJA, DOAJENA, A TU SU JOŠ BILI I BRAT MU BRANO TE ZINGI, PA PAJA KOJI JE IGRAO NOGOMET U “SEDRENIKU”, ZATIM BRAĆA REDŽIĆI, KEMO I CILE, PA STANKO I CICKO, TE ŽIKA, RAJA SA SKENDERIJE, PA TUFO I JOŠ MNOGO DRUGE RAJE. PORED AKTIVNOSTI KOJE JE VLADO NABROJAO, REDOVNO SE ŠUTALA LOPTA NA LIVADI, A I MALO REMIJA U VEČERNJIM SATIMA.

NEZABORAVNA SU TAKMIČENJA U KAJAKU NA DIVLJIM VODAMA, U SRED SARAJEVA NA MILJACKI KADA BI VRIJEDNI ORGANIZATORI DRUŠTVA POSTAVILI KAPIJE, A TAKMIČARI BI, NA VELIKO ZADOVOLJSTVO GLEDALACA, U SUNČANO NEDELJNO POSLIJEPODNE, SAVLADJIVALI PREPREKE I SLAPOVE MILJACKE.

DRUSTVO JE ORGANIZOVALO I REDOVNE TRENINGE U KAJAKARENJU NA SASTAVCIMA BOSNE I MILJACKE GDJE SU IMALI I PROSTORIJE ZA ODLAGANJE SANDOLINA I OPREME /BETONSKI BUNKER IZ DRUGOG SVJETSKOG RATA/. PRILAŽEM JEDNU SLIKU IZ 1963 GODINE UPRAVO SA JEDNOG OD TIH TRENINGA NA SASTAVCIMA. Read more »

Sve veći broj uspješnih članaka o piću, skrenuo mi je pažnju na njihovog autora i vidim da je to moj dugogodišnji komšija Ile Vitorović, momak koji me prati još od dječačkog doba kad nas je samo dijelila Miljacka, budući da je stanovao u Dobrovoljačkoj, a zbližavala nas njegova majka Nada, poznati pedagog i moja prva „magistra vite”, prva učiteljica u Devetoj osnovnoj školi u Sarajevu.

Zašto sada mislim da je ta škola bila elitna? Možda upravo zbog ove fine, blage i kulturne žene, gospodje Nade? Ne znam. Ali, da su u nju išli djaci iz centra, to je bez svake sumnje. Tome treba dodati i naočite učiteljice, uz moju spomenutu gospodju Nadu i stroge učitelje medju koje posebno treba udjenuti i popa Špirića, ozbiljnog intelektualca-teologa, preraslog čak i za fakultetsku nastavu, koji je samo te prve godine i nikad više, predavao vjeronauku, koja je kasnije isparila iz škole, kao voda iz saksije. Nije na odmet da se zna da je upraviteljica škole gospodja Lepa Konstantinović, bila velika ljubav Romana Petrovića, našeg velikog slikarskog barda, o kome je nedavno emitovan film uz jubilarnu izložbu, kojom prilikom se ona pojavila na filmu s njim ispred ove škole, kao i na mnogim, njegovim uspjelim portretima, koji neodoljivo potsjećaju na Sezana. Read more »

Vlatko Slokar, zaljubljenik skijanja i zimskih sportova, poslao je članak o počecima skijanja koji je objavljen u jednom američkom časopisu kao dio istorije skijanja, prije 50 godina. Autor je Dr R. Brasch.

Skijanje je počelo, u stvari, jednog ranog jutra u dalekoj prošlosti Neolitskog doba, kada se božica Skadi probudila I izašla iz pećine na tek napadali pršić. Napućila je usne, kao da razmišlja i….

Šta je nagnalo čovjeka da napravi prve skije? Nema dvojbe, bila je to njegova želja da poveća trag svojih cipela u snijegu. Da bi ovo ostvario, morao je produžiti svoje djonove nekim krutim materijalom koji mu se nalazio pri ruci I tako povećati “gaznu” površinu.

Nakon tog iskustva koje ga je dovelo do narednog važnog odkrića, zaključio je da bi mu bilo mnogo lakše da klizi snježnom površinom nego da se po njoj kreće korak po korak, kao u krpljama. Ali te njegove nove platforme nisu mogle kliziti ako se ne produže i zašilje na vrhovima.

Eto, kako je, gledano unazad, moguće zamisliti pojavu najranijih skija. Riječ “ski” ima sjeverno Evropske lingvističke korijene i označava komad drveta – trijesku – odsječenu od balvana. Riječ je postal skandinavski izraz za cipelu a izgovarala se kao sii. Read more »

Srednja ekonomska škola u Sarajevu (SEŠ), ranije Trgovačka akademija, zaista ima vrijednu i bogatu tradiciju. Pripadnost ovoj školi brojne generacije njeguju povremenim, stalnim (svake srijede u Parkuši), a jubilarne godišnjice se obavezno proslavljaju.

Početkom prošlog vijeka, tačnije 1912. godine, upisana je prva generacija u kojoj je bio i prof. Luka Sorajić, koji je nakon doktorata u Beču postao i sve do penzionisanja bio i vrlo uspješno kao direktor  rukovodio radom škole.

Trgovačka akademija je od osnivanja locirana na uglu Gimnazijske (Zmaj Jovine) i ul. Zmaja od Bosne (Vojvode Putnika), neposredno kod poznatog i omiljenog mosta Drvenija.

Maturanti Srednje ekonomske škole, generacija 1957/58 godine je posljednja na toj lokaciji.

Koristimo ovu priliku da obavjestimo sve maturante i naše profesore da ćemo se okupiti 17 Maja 2008 g. u Domu policije na Džidžikovcu da proslavimo ovaj pedesetgodišnji jubilej.

Slobodni smo da ovo obavještenje damo putem našeg DOVLA, koji se sve više prati i u našoj domovini, prvenstveno zbog naših kolega i profesora koji povremeno ili stalno žive diljem svijeta.

I ovom prilikom poseban pozdrav našem omiljenom profesoru g.Bati Jeftiću koji živi i djeluje u Vancouveru, jer znamo da je on zapažen i koristan član našeg DOVLA. Žao nam je da ovog puta neće biti sa nama, da uveliča i uljepša naše slavlje, kao toliko puta do sada.

Miro Karamehmedović

Dobili smo prvu unuku. Nakon što nam je Vesna podarila prvog unuka, Sanja nas je obradovala našom prvom unukom. Danas poslijepodne (tačno u 3:03 sata) Sanja i Bojan dobili su kćerkicu Laru, a Suada i ja smo bogatiji za još jedno unuče! Sa druge strane, Bojanovi roditelji Jadranka i Dejan konačno su postali baka i deda. Čestitamo!

Ovaj značajan dan u našoj porodici istovremeno je i dan rodjenja Leonarda da Vinčija, Klaudije Kardinale, ruske carice Katarine I, ali i Dan Armije BiH, Dan željezničara i posljednji dan za plaćanje taksi u USA. Lako ćemo ga zapamtiti.

Моја бака Вука умрла је децембра 1990. године у Сарајеву. Било је то у оно страшно доба кад се Југославија већ поуздано распадала по шавовима. Премда је „мир” још увек трајао, тензија је била напросто невероватна.

На дан сахране, кренули смо из Београда пут Сарајева очевим „стојадином”. Напустивши суморну Србију, на путу до Славонског Брода прошли смо кроз низ још суморнијих ушорених хрватских села, у којима је практично свака кућа имала истакнуту заставу са шаховницом. Кад смо преко Саве прешли у Босну, застава више није било, а свуда око нас била су брда, лепа чак и у то најтмурније доба године. Међутим, једва смо стигли до Добоја кад је очев „стојадин” кашљуцнуо и стао – право пред кућом локалног аутомеханичара. Он је, истина, био на путу, али су нас његов син и супруга љубазно примили и сместили наш покварени ауто у гаражу на чијим је вратима био налепљен плакат с ликом Алије Изетбеговића. Након брзог договора с мајком, отац је, уз помоћ домаћиновог сина, отишао до Добоја да тамо ухвати први воз за Сарајево и покуша да стигне на сахрану. Ми ћемо сачекати да се кола поправе па ћемо му се касније придружити, на даћи. Read more »